Par dana kasnije-Hvala što si mi dao knjigu. Pokušaću da je pročitam dok sam kod tate. Zahvalila sam se.
-Nema na čemu, javi ako ti se svidela, sad imaš moj broj telefona. Osmehnuo mi se.
-Srećan put, i budi oprezna kako voziš. Rekao mi je nežno.
-Hoću, hvala ti.
Ušla sam u auto, Đole, Živojin i Mali su sa mnom u kolima. Tačnije nalaze se u njihovim kavezima, ne smem da dozvolim da luduju po kolima.
-Krećemo? Čula sam potvrdan mjauk, mislim da je bio Živojin.
Mila i Petar dolaze za par dana. Svaki put kad pomislim na njih dvoje u ek zaboravim Dariju. Ne znam zašto.Sat vremena kasnije nalazim se ispred porodične kuće, tata me čeka na vratima.
Iznela sam kaveze ili kofere kome šta lakše sa Đoletom, Malim i Živojinom.
-Samo tegliš te mačke. Zezao me je.
-Ma znam, nema ko da ih čuva. Slegnula sam ramenima i polako ih spustila i zagrlila sam jako tatu.
-Porasla si. Rekao mi je.
-Tata prestala sam da rastem od svoje 18 godine.
-Dobro ostarila si, onda. Podsmeva mi se opet.
-Pa dobro nije kao da nisi jahahahaha. Imaš 28 ej, moja velika devojka.
Malo se odmakao i opet me je zagrlio.
-Ulazimo? Upitala sam.
-Da da, idem da uzmem tvoje kofere.
-Ajde onda, ja ću ući prva, idem da pustim ovo troje da se odmore malo, mogla bih i neku hranu da im dam.
-Ako ako, tvoja soba je spremna.
-E sjajno.Polako sam ušla u kuću. Ostala je ista kao što je pamtim, i to volim. Popela sam se na sprat, i ušla sam u svoju sobu. Zidovi su bili beli, krevet je bio uredno sređen i sve ostalo je bilo sređeno. . Vidi se da ja nisam ovde spavala dosta dugo. Inače je sve u neredu.
-Ej lepotice. Pozvala sam Đoleta i pustila je napolje. Zatim sam izvadila i Malog i pustila Živojina.
Ubrzo si nestali negde po gornjem spratu. Neka ih.
-Evo tvojih kofera. Tata je doneo oba kofera.
-Hvala ti. Poljubila sam ga nežno u obraz.
-Uvek zlato.Svoje stvari sam stavila u plakar i izabrala sam neke teksas farmerke i ljubičasto-narandžastu majicu. Da ta boja postoji.
Otišla sam u kupatilo, i prvu stvar koju sam primetila je bio ceo jedan deo sa proizvodima za negu kože tela, još tačnije rečeno. To su bili proizvodi koji je koristila neka žena. Izgleda mi tata nije rekao baš sve stvari.
Završila sam i otišla sa mokrom kosom uvijenom u peškir na donji sprat.
Trebala bih da nahranim mačke.Na ulazu u kuhinju dan čula glasove. Tatin i glas nepoznate žene.
-Mogla sam da pripremim nešto, Miroslave, zašto mi nisi rekao da dolazi?
-Nisam hteo da se mučiš.
Vreme je da uđem i prekinrm ovu galamicu. Tačnije da spasi tatu.-Ovaj, dobro veče.
-Dobro veče mila. Ja sam Sara.
-Drago mi je Sara, ja sam Jana.
-Još lepša si nego što sam zamišljala.
-Na mamu. Blago sam se nasmejala, morala sam da budem malčice otrovna.
-Da, majka ti je bila takva lepotica. Nastavila je kao da nije osetila moje peckanje.
-Znala si je?
-Samo iz viđenja, kada smo bile mlađe.
-To je lepo.
-Ista si ona. Zamišljeno je rekla.
Mnogo mi je čudna ova žena. Ali praviću se da ne primećujem.Seli smo za sto i tamo nastavili razgovor uz kafu i čaj. Naravno pila sam kafu. Postalo mi je navika još iz studenskih dana.
-Znači venčanje je za manje od mesec dana?
-Da, ne želimo da pravimo veliki događaj, samo bliža porodica. Rekla je to nekako nadmeno.
Od moje porodice, tu smo samo tata i ja. I to me je nekako zabolelo.
-Tata je l si kupio odelo?
-Nisam još.. Bio je nekako potučen.
-E onda ću taman ja da te vodim u šoping.
-To bi bilo lepo od tebe, draga moja. Nežno mi je pomilovao ruku.
-Tata mi je rekao da imate ćerku. Ponovo sam se obratila Sari.
-Da, zove se Ivana. I živi sa nama.
-O, to nisam znala.
-Da, pametnica moja, treba da dođe sa posla za par minuta.
-Pa to je lepo što je odlučila da radi, a gde radi?
-U jednom butiku u centru grada. Rekla je sva ponosna.
-A pa to je lepo.
Lepo je što je ta Ivana počela da radi, ali malo me nerviraju te majke koje su toliko uzdignute što im ćerka radi kao radnica u butiku za svega 35.000 dinara.
Nastavili smo razgovor, i deseti minuta kasnije u kuću je uletela mlada devojka. Izgleda lepo.
-Kevo idem ja da se tuširam.
A onda je videla i mene.
-Ko si ti? Upitala je jako bahato.
-Vlasnica ove kuće. Rekla sam otrovno. Ne lažem.KlaudijaMalicevic4
teaa_rose
DraganaStajic
asmira73
Nešto se dogodilo sa wattpadom pa sam obrisala celu priču. Pa evo opet objavljujem
VOCÊ ESTÁ LENDO
Mržnja do sledeće tužbe
RomanceOna je aroganta, voli da je sve po njenom, i nikada, ali nikada ne dozvoljava da bude poslednja u nizu. On je zna duže no što ona misli. Još u vreme studenskih dana. On želi da joj se osveti, ali da li će se osvetiti na kraju? Ne znaju da imaju zaje...