Mržnja do sledeće tužbe

17.

Kakav sam ja debil.
Uspela sam da se zaljubim u njega, a šta je on? Običan kurvar. Blago si ga meni.
Ja sam jedna velika budala, budala, budala.

Već sat vreme sedim u tuš kabini i razmišljam. Zašto se ovo meni događa? Sve je bilo lepo, mislim ne baš sve ali opet bilo je lepo.
Ništa nije pokazivalo da je on takva osoba.
Ne mogu da verujem. Ja sam takva budala.

°Ding dong°

Ko li sad smeta? Možda je Mila?
Izašala sam iz tuš kabine i ogrnula se belim ogrtačem. Kosu sam brzo umotala u peškir i izašla iz kupatila.

-Idem. Prodrala sam se.
Pogledala sam na špiunku i nisam videla nikoga.
-Možda je neko pogrešio? Zapitala sam se ali sam ipak otvorila vrata.
Na podu pored je bila neka koverta. I to crvena.
-Okej..
Pokupila sam je i ušla nazad u stan.
Ostavila sam je na pult u kuhinji i otišla da se obučem..
Posle 15 minuta, koverta je i dalje bila na pultu.
Možda bih mogla da je otvorim?

Uzela sam makazice i počela polako da sečem taj crveni papir.
Unutra se nalazila jedna bela hartija, nisam mogla više da izigrava dobricu te sam odmah iscepala ostatak koverte i izvukla beli papir.
Na papiru je pisalo.

Ne prilazi Filipu, on je moj.

-HAHAHHAHAHAH. Ko li je ovo napisao?

Izašla sam iz stana u roku od 2 minuta i spustila se do Filipa. I pozvonila.

Vrata mi je otvorila opet ona brineta od sinoć. Jebem ti slučajnost.
-Šta oćeš? Obrusila mi je.
-Prvo i prvo, ti mene ne poznaješ da bi mogla da pričaš tako nabusito i tako neformalno sa mnom. Drugo i drugo, došla sam da popričam sa Filipom.

A onda sam čula Filipove korake u daljini.
-Jano? Upitao je šokirano.
Jebote šta mu je?
-Došla sam da ti donesem nešto. A onda sam krenula da uđem u stan.
-Ajde uđi. Pozvao me je unutra.
Prošla sam pored one kurve i bilo je prosto jače od mene.
-I treće najbitnije. Tuži ove ljude što su ti radili usta, izgledaju kao da su ti stavili kravlje usmine na lice.
-Šta? Bila je besna.
-Idi guglaj. Obrusila sam joj.
I ona je jako zalupila vratima.
-Hana odlazi. Rekao joj je Filip odmah zatim.
-Ali...
-ODLAZI. Povikao je, i ja sam se na tren preplašila njegovog glasa.
U roku od tri minuta skupila je sve svoje stvari i otišla.

-Ko je ona?
-Hoćeš nešto da popiješ?
-Ko je ona??
-Niko. A sad hoćeš nešto da popiješ?
-Dok mi ne kažeš ko je ona neću da pijem ništa.
-Ona nije niko, već sam ti rekao.
-Ona jeste neko, i želim da kažeš ko je. Bila sam odlučna.
-Zašto si došla?
-Ne odgovaraj na pitanje pitanjem.
-Jano, izbaciću te.
-Ja ću tebe da tužim. Rekla sam mu.

-Jedva čekam to opet da doživim.
A onda je obavio ruke oko mene i brzo me je zagrlio.
-Pusti me.
-Šta ako neću?
-Biće ti žao.
-Već jeste.
-Napokon si shvatio gde si pogrešio?
-Nisam spavao sa njom.
-Jok, ja sam.
-Ona je samo plaćena glumica.
Odmakao se od mene i pogledao me je.
-Uspeo sam.
-Šta si bre uspeo?
-Da te namamim kod sebe.
-Ti si budala.
-Koja je zaljubljena u tebe.
-Znam. Rekla sam jedva čujno.
-Reci da..
-Neću.
-Reci da, molim te.
-Dobro ajde, da.
-Volim te. A onda je ponovo spustio njegove usne na moje. Ovaj put nisam odugovlačila već sam i ja željno poljubila njega.

Kada smo prestali moglo se čuti samo isprekidano disanje.
-Sad si moja.
-Ne seri.
-Rekla si da.
-Treba da prestanem ovo da radim.
A onda sam ja ovaj put njega poljubila. Jako. Puno želje i strasti.

-Volim i ja tebe.