PRINCEZA INDIJE - Zarobljena duša -1 deo, 2 deo, 3 deo, 4 deo- kraj

ZAROBLJENA DUŠA 1 deo

 Bangladeš, tadašnji istočni Pakistan me dočekao neobičnim zelenim bojama svih vrsta i čistim nebeskim plavetnilom, koje je bilo takvo u tom periodu godine. Taj osećaj zadivljenosti je sličan dečakovom iz grada, koji prvi puta vozom ide pored zelenih polja i livada, predivnih šuma i stepa.

Uveće stigoh u Daku, gde me dočekao regionalni direktor sa kojim sam imao verbalni sukob u Beogradu, međutim u poslu nije bilo simpatija, pa se nije protivio mom dolasku, pošto me glavni rukovodilac projekta "Čalna" lično pozvao.

Sedeo sam u njegovoj dnevnoj sobi, gde je on na stolu ispod kojeg je bio divan akvarijum igrao šah sa našim ambasadorom, za to vreme posmatrao sam njegovu dnevnu sobu ukrašeno raznim biljkama, od puzavaca do prekrasnih cvetova svih boja.

Tu i tamo progovorio bi po neku reč, predveće mi reče da će me rikša odvesti do broda kojim ću otići do Čalne. Uveče me pozdravi sa svojim uvek ciničnim izrazom lica; seo sam u rikšu i pokušavao za vreme vožnje da razaznam nešto u potpuno mračnom delu glavnog grada Bangladeša. Nakon gotovo sat vremena stigli smo do malo svetlijeg dela uz pristanište. Već prvi susret sa takvim neobičnim ambijentom me iznenadio, ništa slično do sada nisam doživeo i privatio sam to kao realnost ovog dela siromašnog sveta. U ovo doba noći stranci su bili u svojim domovima, da se ne bi izlagali opasnosti koja je itekako bila moguča. Ja sam kroz svoje odrastanje bio u svakakvim situacijama, ponekad opasnijim od ove, zato sam pomalo oguglao na razne rizike, a osim toga imao sam uvek neobičan osećaj moglo bi se reči "ludački", da mi život nije ugrožen, iako je faktički bio. Imalo je to moje rezonovanje jednu dobru stranu, jer sam mogao trezveno da reagujem, ako se takva situacija pretvori u nesumnjivu opasnost. Zato me nije posebno uzbudio ni doček jedne grupe od tridesetak Bangladešanaca koji su takođe istim brodom putovali za Čalnu.

Međutim počeo sam da se nerviram,  jer me nekoliko njih svuda pratilo stalno postavljajući pitanje koje sam vere; pravio sam se da ih ne razumem pa su neki počeli da se klanjaju kako to čine muslimani ponavljajući reč " reližn ", želeći da shvatim šta ih interesuje. Nastavio sam da razgledam brod, pretvarajući se da ne razumem šta hoće, ko zna dokle bi to trajalo da ih nije prekinuo kapetanov dolazak. On mi reče da siđem sa njima u jednu polumračnu prostoriju, koja se potpuno zamračila nakon što je kapetan pogasio reflektore broda, i samo ih je povremeno palio.

To je ustvari bila podmukla osveta našeg sujetnog direktora, namerno me poslao sa radničkim brodom, zbog jedne naše teške svađe, iako je za sve belce bio predviđen brod "Lili " koji je po danu prevozio putnike dva puta nedeljno za Čalnu.

Kad sam ušao u tu rupčagu, u njoj se ništa nije videlo, seo sam uz vrata u toj prostoriji. Zagledao sam se u reku i njenu obalu, uz koju je bila poznata đungla Bengal, tamo je takođe sve bilo zavijeno mrakom i tajanstvenim zvucima, koji su dopirali iz te đungle. Bilo je nešto mistično, praiskonsko u toj mračnoj okolini, koja se prostirala u nedogled. Ništa manje nestvarno nije delovala paluba i ograda broda obavijene mrakom, nekom sumornom realnošću koja mi je bila u vidokrugu i koje su bili retki vidljivi znaci života na ovom brodu. Unutrašnjost ove rupe u kojoj su negde u mraku sedeli pocrneli ljudi jednako crni kao celi ambijent, u kojem bi samo na momenat zasijala neka beonjaća, kao znak prisutnosti života.

 Samo je trebalo ubaciti neki jezivi krik umiručeg i bljuvanje krvi iz njegovih usta, koje bi obasjalo neko svetlo u momentu kad bi se na sekund upalio reflektor. Ništa više nije nedostajalo da bi se dočarala sva brutalnost ove realnosti u kojoj sam se nalazio. Moj mozak nije primetno osećao okrutnost situacije, koja je bila surova kako u brodu tako i oko njega, ali moj urođeni instikt koji je imao nešto životinjsko u meni, terao me da uvek razmišljam o izlazu iz neke opasne situacije. Zato sam i posmatrao tu obalu do koje ustari zbog krokodila ne bi verovatno ni stigao, a kad bi kojim slučajem stigao, ne bi mi ni tamo bilo ništa bezbednije.