Fireproof

Chapter 23

„Halo?“ začujem nežan glas prelepe plavuše sa druge strane slušalice.

„Lottie?“ pokušam da zvučim prijatno koliko god mogu, čak i ako znam da možda i njen život zavisi od ovog poziva.

„Um..Da?“ odgovori mi zbunjeno, jer verovatno nema pojma sa kim priča.

„Hej. Everly pri telefonu. Sećaš me se?“ pokušam da nabacim osmeh, koji naglasim i u glasu.

„Louiseva..“

„Prijateljica. Da.“ Preduhitrim je pre nego što uspe da kaže devojka i nakratko začujem smeh sa druge strane slušalice.

„Da, sećam se, svakako.“ Naravno, ko bi zaboravio kretenku, koja joj otvara bratova vrata u 10 ujutro, u ogromnoj košulji i očajne frizure?

Nasmešim se u slušalicu, tako da to ona čuje. „Slušaj, imam jedan predlog za tebe. Čula sam da uskoro slaviš svoj vrlo važan rođendan, pa smo Louis i ja mislili da te izvedemo na kratak izlet povodom toga. Naravno, ako ti želiš.“ Okrenem se prema Louisu, koji me pogleda da smeškom, kao da pokušava da mi kaže da sam jako pametna, jer sam se toga setila. Uzvratim mu osmeh i skrenem pogled.

„Um.. o kakvom izletu tačno pričaš?“ namrštim se kada shvatim da osobi, koja ima sedamnaest godina tiha, poluraspadnuta koliba u napuštenom delu sela ne bi zvučala baš najbolje, ali ipak odlučim da to pretvorim na nešto puno bolje.

„Sigurna sam da su ti tvoji već užasno dosadili i da bi volela da se odmoriš od njih. Naravno, i od svih oko tebe i da dođeš na jedno jako mirno mesto sa nama. U Romford.“ Ona nakratko zaćuti, kao da pokušava da razmišlja a ja nastavim „možda bi mogla i dečka da povedeš sa sobom, tako da vas dvoje pobegnete od svih.“ Zakikoćem se i u istom trenutku se Louis okrene prema meni i pogleda me pretećim pogledom.

„Dečka?!“ šapne užasno iznervirano, kao da je u stanju da zadavi tog ’dečka’ ko god da je to. Upitno raširim ruke i oči.

„Šta je tu loše?“ šapnem mu a on raširi svoje oči, kao da ne može da veruje. Samo zakolutam očima i okrenem se na drugu stranu.

„Šta misliš?“ vratim osmeh na lice i obratim se devojci pri telefonu.

„Mislim.. mislim da to nije loša ideja.“ Nasmešim se kada shvatim da je moj posao uspešno obavljen i okrenem se prema Louisu i pogledam ga onim pogledom kao ’jesam li ti rekla’ a on još uvek gleda u mene kao da je video duha. Šta je njemu?

„Kada bi trebalo da dođemo tamo?“ nasmešim se kada čujem da je naglasila to da će doći u množini, što znači da ćemo upoznati njenog dečka. Sviđa mi se ta ideja. Iako mislim da Louis time i nije baš previše oduševljen.

„Louis će doći po vas već..“ nakratko zastanem i pogledam prema njemu. „Sutra.“

„Vas?!“ Louis se šapatom zadere. Šta mu toliko smeta u tome što će doći sa dečkom, zaboga? Tiho se zakikoćem i nastavim razgovor sa Charlotte.

„Pa?“

„Mislim da je to sjajna ideja.“ Začujem smešak sa druge strane slušalice, što mi da do znanja da je oduševljena ovim predlogom. Pogledam Louisa pogledom, koji govori ’vidiš?’ ali on još uvek stoji u ukipljenom položaju. „Samo.. jesi li sigurna da Louis pristaje na to? Mislim da on ne bi bio baš oduševljen ako bih došla sam d..“

„Naravno da pristaje.“  Preduhitrim je a ona se nasmeši. „Za ovo drugo nećemo toliko mariti. Moraće da se uzadovolji, nema mu druge.“ Nasmešim se prema njemu, ali on mi ne uzvrati. Šta je toliko strašno u tome što će povesti dečka sa sobom, ne shvatam?