Demon 🔚🔚🔚🔚

20. Poglavlje

Treći dan
16:30h

Neo

Polako udišem dok se odlučujem i podižem mobitel, nakon prvog zvona javlja se muški glas i odmah znam da pričam s Brodiem.
- Neo čekao sam tvoj poziv. - cijeli se napnem jer znam koliko je loša moja situacija.

- Sve je ovo sranje. - kažem dok provlačim ruku kroz kosu. - Koliko je ljut?

- Pa znam da je i jako je bjesan. - zastane na trenutak.

- Pregovaram samo s Demonom ili ništa od dogovora - kažem ljuto.
- Ok. - odvoji mobitel od uha i čujem ga u pozadini. - kaže da će pregovarati samo s Demonom ili ništa od dogovora.

Glasno udahnem kada se javi muški glas pred koji mnogi drhte, osjetim veliko poštovanje na njegovo obično i jako, "Da"
- Da.
- Demon kako si? - kažem kao da smo najbolji prijatelji.

- Ne seri. Koliko da promjeniš stranu?
- bjesan je i kunem se da osjetim kroz mobitel plamenove vatre kako jure prema meni.
- Odmah prelaziš na stvar, sviđa mi se to kod tebe. Želim pet miliona, od toga sve prebaciti ćeš na račun koji ti pošaljem u poruci, onaj trenutak kada novac bude na računu smatraj da je moja strana promjenjena. Javit ću ti porukom lokaciju kada vidim novac.

Glasno odahnem i spustim mobitel, zatim ga opet podignem i pošaljem broj računa i nazovem Izzy.

- Neo? - zabrinuta je, i ja sam jebeno zabrinut.
- Mjenjamo stranu, prati račun čim novac sjedne na račun pošalji im moju lokaciju, zovi mi Erola želim ga na terenu i Izzy bolje da nestaneš na neko vrijeme, dirnuli smo nešto što nismo smjeli.

- Ne razumijem šta se desilo?
- Oteli smo kraljicu pakla i sada sami pakao dolazi po nas, zato obavi ovo zadnje i nestani na neko vrijeme. Jesam jasan?

- Da uredu. - kaže tiho dok ubrzano diše na slušalicu. - Neo, jesi siguran da želiš sav novac na ovom računu?

Zatvorim oči dok se okrenem i gledam u vilu koja će biti moja velika propast, ali spreman sam još zadnju sitnica i neka sve ide kvragu.

- Da siguran sam.
- Ok Neo, molim te čuvaj se, u sigurnoj kući ću vas čekati.

- I ti Izzy. - spuštam mobitel i naslonim se na drvo dok gledam kako imanje polako tone u san. Dijeli nas par sati da uđemo u četvrti dan, četiri usrana dana sam uspjeo sačuvati cure od Aleksandra, i sada mi ostaje da se vratim i budem opet poslušni psić.

Mobitel mi vibrira i ugledam Erolovo ime, udahnem duboko prije nego se javim.
- Da.
- Rekao sam ti da će Demon poluditi, digao je jebenu vojsku na noge, svi stoje u pripravnosti i čekaju lokaciju.

Odmahnem glavom jer znam koliko je ovo sranje ozbiljno.

- Želim te ovdje za tri sata, onaj trenutak kada im Izzy da lokaciju možda ćemo imati pola sata i želim da posebno paziš drugu zatvorenicu ime joj je Rose, a ja ću sam predati kraljicu.

- Uredu šefe. - udahnem duboko i zatvorim oči.
- Erol ako nešto krene po zlu, želim da si van. Zgrabi Rose i bježi! - ne znam zašto ali njena sigurnost mi je postala prioritet. Njene čokoladne oči u posljednja četiri dana love me i u javi i u snu.

- Ok.
Spremim mobitel u džep i krenem preko velikog vrta natrag prema vili.

19:35h

Neka sve ide kvragu! Hodam iza Rose koju lagano guram rukom prema prostoriji koja treba postati njena noćna mora.

- Trebala si šutit! - ljut sam užasno sam bjesan i imam osjećaj da bi nekoga moga ubiti u ovo trenutku, zapravo jako dobro znam koga bi ubio.