Htela je najlepšu pesmu,
Podstrek za lepše dane,
Melem za stare rane.
Par kapi tople kiše ,
Vazduh da lakse diše ,
I da se smeje jos više.
Htela je sunce u kosi,
Nemir nek vetar nosi,
U toplom pesku bosi.
Čist beli sneg da joj veje,
Bar malo srce da greje,
Da se ponovo smeje.
Htela je svetlo u tami,
Bar malo da budu sami,
Neće više da drami.
Ne želi više da plače ,
Ni u probleme da skače ,
On da je voli još jače.
Treba joj ruka za spas,
Iskren i miran glas,
Odan i veran k'o pas.
Htela je najlepšu pesmu,
Najduži zagrljaj jak,
I neki dobar znak.
