Fireproof

Chapter 27

„Ja ću da počnem." Lottie se ubaci u razglabanje o tome ko će prvi i ne ostavi nam ni trenutka da smislimo dovoljno dobar razlog zašto ne želimo da počinjemo. Pitam se ko je uopšte izmislio ovu glupavu igru i zašto je svima toliko zabavna? Mislim zaista, pitaš ljude 'istina ili izazov' i očigledno je da će oni reći istina, zar ne? zar ne? Ne shvatam zašto Lottie uvek predloži ovu igru, znam toliko igri kroz koje možeš da saznaš puno toga o ljudima, zašto za upoznavanje koriste samo ovu glupavu igru?

„Pitanje za.." stavi prst na bradu, kako bi nam pokazala da razmišlja i nekoliko puta u krug prođe očima po svakom od nas dok, naravno, ne zastane na meni. Kao što sam i mislila. I znala. „Eve."

„Hej!" Louis se napadnički oglasi, čim Lottie izgovori moje ime, tj.moj nadimak i svi ga zbunjeno pogledamo.

„Šta nije uredu?" Lottie ga začuđeno pogleda.

„Ja sam smislio taj nadimak i jedino ja mogu tako da je zovem!" pomislim da će se nasmejati, ali on je mrtav ozbiljan, tako da tu ozbiljnost razbijem ja, počeći da se smejem. Ubrzo mi se i Lottie pridruži.

„Dakle.. Everly." Naglasi moje ime i pogleda prema Louisu, koji zadovoljno klimne glavom. „Istina ili izazov?"

„Istina."

Lottie nakratko razmisli a zatim sasvim opušteno upita „Da li si nekada razmišljala o tome da napraviš tetovažu?" dobro pitanje. Prisetim se svog lepog maštanja o tome da na ruci istetoviram stih 'Reading is dreaming with open eyes." (Čitanje je sanjanje otvorenim očima). Želela sam to još od kako sam tek postala tinejdžer, kada sam imala svoje tupe snove o tome, koje nikada nisam pretvorila u stvarnost.

 Pogled mi odluta na gomilu Louisevih tetovaža po rukama. Mislim da je on ostvario otprilike 59 mojih snova o tetovažama u kratkom roku.

„Da, zapravo, jesam." Nasmešim joj se a ona sa osmehom pogleda Louisa.

„Zašto je ne odvedeš kod Jamiea?" upita ga a on samo preokrene očima.

„Zašto tebe ne bih odveo?"

„Ne bih imala ništa protiv." Louis ponovo preokrene očima, jer primi udarac, koji nije očekivao, ali ne nastavi sa prepirkom.

„Everly, da li bi ti smetalo ako bih Louisa pitala još jedno pitanje?" nasmeši se a ja samo odmahnem glavom, nekim delom srećna zbog toga što čujem.

„Nisam izabrao opciju 'istina', žalim slučaj." Raširi ruke kao da govori 'šta ja tu mogu', sa malim smeškom na licu, ali Lottie tvrdoglavo nastavi.

„Ja jesam. Umesto tebe." Slegne ramenima i nasmeši se a zatim ga pita: „Dakle.. Zašto ste ti i Everly tačno ovde? I zašto bi ti, zaboga, ikako želeo da ja sa još dečkom dođem ovamo?" Louis me pogleda značajnim pogledom.

„Pa.. ovde smo zato što.." Louis me pogleda i nastavi da priča, dok gleda samo u mene. „..zato što sam imao neke probleme sa ovim mojim frendovima, a ona.. došla je, jer mi je želela biti podrška. Uglavnom mi je jako dobra prijateljica i ovaj.. velika podrška u životu i.. eto. A tebe i tvog mlakonju smo ovde doveli čisto iz zabave. Everly je insistirala da ti nešto pokloni za rođendan a ja sam eto predložio baš ovo." Nasmeši se prema meni i namigne mi a ja to ubrzo potvrdim sa jednim 'da, baš je tako bilo.' A Lottie nas samo pogleda, znajući da nije tako, već da ne želimo da kažemo pravi razlog. Čak i ako Louis predobro laže, čak se i iznenadim koliko zapravo dobre, ipak mu to na sestri  ne uspe. Verovatno ga previše dobro poznaje.

„Okej. Kako god. Na redu si, Everly." Nakratko se zamislim i razmišljam o tome koga i šta bih mogla pitati. Prođem očima nekoliko puta preko svakog i mislim da želim nekoliko odgovora od Jeremya.