Zbirka pesama: Mrtva vatra

Varljivo proleće

Neka je prokleto proleće koje se hvali

Svojim ukradenim, zimskim kaputom

Iako znam da nemam pravo da se žalim

Ipak tugujem za nežnim jutarnjim cvrkutom

Neka je prokleto proleće koje se ruga

Što gledam u nebo i iščekujem bolje sutra

A ono stalno baca me na dno i pokazuje mi da sam sluga

Dok ja i dalje sa nadom pozdravljam jutra

Neka je prokleto proleće koje hladnoćom

Časti ljude što svaki dan mole za sunce

Proleće prekide da se kiti finoćom

Milosti nije ostalo ama baš ni jedno zrnce

Neka je prokleto proleće koje me zarobi

U četiri zida što poprimiše osećanja moja

I ono ne staje, i neće stati dok ne porobi

Svu lepotu ovog sveta, počevši od boja

Neka je prokleto proleće što oduze 

Mi ružu te time uništi slatke sne

Ono uživa dok ja lijem gorke suze

I prisećam se kako je bilo pre