Zbirka pesama: Mrtva vatra

One suzu ne traže, one reči traže

Biserna suza iz krvavog oka

Gasi im poslednju sveću na putu

Omadjijava zvezde, krade im krunu

A one suzu ne traže, one reči traže

Svi plačemo pred njima, klečimo, molimo

Vrištimo, nadamo se boljem sutra

Sklupčane proklinju svoje postojanje 

Zarobljene u mraku traže pokoju reč hvale

Prisiljene da gledaju parčadi mesa

Što im se navodno dive, veruju, osmehuju

Srca vatrena samo što ne eksplodiraju

Čekajući makar jednu nesebičnu reč 

Patnja ih je okružila, ne mogu disati

A nama su sve sjajnija ta ugašena bića

Što sjaj zameniše problemi ovozemaljski

Udavile se u suzama, čekajući reč utehe

Za njih smo samo leševi puni bolesne krvi

Mrtvaci koji se smeše, a potajno tuguju

Lažu, varaju, neprekidno pričaju 

Sve mogu, osim njima da se zahvale

Ako nestanu ješćemo njihovu prašinu

Umesto vode osudjeni smo na svoju krv

Bez njih nema svrhe, života, sveta

Preživele su poplavu bez reči kukanja

Volimo ih dok pišemo sastave i pesme

Čak i sama pomisao njihovo ime kalja

Srećni smo i ponosni što ih znamo

Dok iskašljavaju suze čekajući reč divljenja

Nekad su ih tretirali kao bogove

Ljudi su znali ko su pravi vladari

Danas ako smo srećni ne gledamo u nebo

I preostaje im samo da se razboljevaju od tužnih reči

Uzeše ih smrt nakon toliko godina

Ubismo te duše starije od Zemlje

Toliko čekanja, nadanja, preživljavanja

Da umru pre nego što izgovorismo reči hvale

Dobićemo nove, sjajnije, veselije, pune života

Al' one nikada neće moći da zamene stare

Što videše naš postanak, uspon, pa rasul

Što videše sve suze, samo ne dočekavši reči hvale