"Izgubljena u beznađu"

4.

Budim se, dezorjentisan neznam gde se nalazim. Protljam oči i konačno krenu da mi se vraćaju slike. Nađa je bila ovde, krenem ka WC-u da se malo sredim. Razvalio sam se od alkohola kad je otišla. Puštao sam neke srceparajuće pesme da razvalim sebe do kraja. Bacim sebi vodu na lice, pogledam se u ogledalo pa se nasmejem sam sebi.Tako smo se i upoznali, bili smo na nekoj uživo svirci. Po mnogo čemu smo slični, zato sam je i zavoleo. U početku je bila mala prgavica, a kasnije smo se uskladili. Bila mi je enigma, ali mi se svidjala do bola. Zapazio sam ja nju i ranije, jer je često dolazila u isti kafić gde ja pijem često kafu, preko puta njene škole. Zamolio sam Gavru (konobar) da nas upozna jer sam video da je poznaje. U početku sam mislio da se malo zabavim, ali sam shvatio da grešim. Pogrešno miljenje sam stekao kad sam je video sa Dunjom. Jebote glavna sponzoruša šta će ona snjom?. Tek sam posle skontao da su odrasle zajedno. Bio sam jebač na glasu, tako to ide malo si poznatiji u manjim mestima sve sponzoruše ti se nude same, što da odbijem ali sam Dunju odbio. Zaludela je mog Simketa i ne mogu to bratu da uradim. Od tada me ima na zub, zaklela mi se da će mi se osvetiti za to poniženje.

Kad sam se upustio u vezu sa Nadjom, shvatio sam da postoji još uvek na ovom svetu nešto milo i čedno, uvukla mi se pod kožu. Postala mi je potreba, razlog da se budim samo da bih je video. Umiljata i medena moja devojčica. Sve mi se na njoj svidjalo od figure do prelepe smedje kose, a tek pune rumene usne koje su me sočno ljubile. Najviše sam voleo njene oči neodredjene boje, menjale su boju na svetlost od svetlo zelenkaste preko braon do žućkaste. Uvek kad me pogleda frcale su neke iskre koje su mi slale samo ljubav.
"Budalo, stoko, debilu" - obraćam se sebi u ogledalu. Jednu ogromnu glupost sam napravio. De smeš da veruješ ženama, ej neverujem da me ladno slagala da je na pilulama, i to prvi put u životu u polusvesnom stanju odradim žensku bez zaštite.Majmune gde ti je pamet bila-i dalje se obraćam liku u ogledalu. Sećam se da je pokucala na vrata moje sobe sva uplakana, jebena Sanja glumica za oskara, kako joj je majka teško bolesna i da joj je potreban razgovor. Kako će joj verovatno trebati neki slobodan dan da ode da je poseti, još neke gluposti koje se nisam trudio da zapamtim. Prvo mi nije bilo jasno šta ja imam stim, ona je dobila sasvim solidnu platu od mene. Da bila je moja radnica na benzinskoj pumpi ponekad ispomoć u salonu. Još je starija od mene tri godine kreten, eto šta sam, nikad se nisam kresao sa starijom od sebe. To samo meni može da se desi.Kako me je spetljala i kad me je poljubila, sećanje mi je maglovito. Pao sam ko pokošen, alkohol i potreba sve se izmešalo i ode mast u propast. Jutro posle kada sam je zatekao pored sebe, zamalo me srce nije strefilo. Izvinjavala se i ponavljala da joj je žao, tek sada shvatam da je sve to bio lepo odrađen plan.
Još sam mlad da budem otac jebote, tek mi je dvadeset i treća.
Iz razmiljanja me trgne zvono telefon. Darko zove, jebote sad će da me dribla do 101 i nazad - pomislim.
"Halo prijatelju"- javim se.
"Jebem li te u dupe šuntavo, govori šta si joj uradio?!!." -viče probi mi bubne opne.
"Brate, sjebao sam stvar. Sanja me sjebala, zakopala me za ceo život." - kažem.
"Ako mi ne objasniš, ja ću da ti presudim jebivetru. Prvi put sam je video onakvu bez imalo života u očima. Znaš da su mi ona i Mina ko sestre, braniću ih životom svojim. Reko sam ti napočetku da ako ne planira ozbiljno da je ne zavlačiš bezveze!"

"Alo, alo stani ukoči malo."- kažem.
"Svrati do mene ne mogu preko telefona,duga priča. A što se Nadje tiče, ja nju volim više od života u to nemoj da sumnjaš."
"Dolazim za dva sata"- reče i prekinu vezu.
E sad da se psihički pripremim za Radeta i Miru, krv na cevčicu će da mi piju.Nisam neki vernik ali sad se Bogu molim za spas. Biće jebeno znam.
Stižem pred kuću, jer sam četvrtu noć prespavao u salonu. Moram da im kažem ja, a ne da čuju od jebene Sanje. Ulazim u kuću i kreće pesma, moja Mira počinje da plače.
"Šta je stobom sine?Kaži majki svojoj? Jer se kockaš? Da se nisi zadužio negde? Kaži,mi smo porodica. Šta god da je u pitanju mi smo ti roditelji, ko će da ti pomogne ako ne mi?."-leleče na sav glas, kao da je neko umro.
"Sedite ovo može da potraje, a što se tiče pomoći, sumnjam. Kad čujete ovo vi ćete samo živog da me zakopate, jer znam kakav vam je stav povodom toga." Skoči Rade sa stola hvata me za grudi.
"U šta si se uvalio nesrećo jedna? Život si mi skratio ovih dana."- kaže
"Slušajte me dobro, bez obzira šta vi mislite ja neću da uradim kako vi kažete." - govorim dok sklanjam njegove sa sebe, ustajem i počinjem da šetam po dnevnom boravku. Zatim bacam bombu.
"Sanja je trudna treći mesec i neće da abortira."
Pada Mira ko sveća, Rade je pridržava hladi je nekom krpom, prska je vodom. Nekako je povrati iz šoka i ja znam da je sve ovo predstava za moje oči, zato nastavim.
"Ja nju da ženim neću, to da se razumemo! Ako je dete moje ja ću da ga priznam i ništa mu faliti neće. Ja volim drugu devojku i da presudim sebi sa avanturom za jednu noć ne pada mi na pamet, to da se odmah razjasnimo!."
Počeše oni nešto da se bune, da negoduju ali ja se ne obazirem.
"Lepo vam kažem da sam došao da vas ja obavestim, a ne posle da kažete kako ste čuli od drugih. Ovo je moj život i ja odlučujem kako da ga živim."
Okrećem se bez pozdrava i izlazim iz kuće. Sad mi Darko još ostao da i njemu objasnim neke stvari. Stižem u kafić, već me čeka. Kao razjareni bik, besan sravnao bi me sa zemljom.
Ispričam mu sve od početka i na kraju dobijem saveznika, razume me pametan čovek.