U malom gradiću u istočnoj Srbiji živela je devojka koja je volela život, radovala se svakoj sitnici i previše verovala ljudima. Bila je vesela i zadovoljna, sitnice su je radovale. Uvek je pomagala drugima i ništa nije tražila zauzvrat. Bila zaljub...
Ups! Tento obrázek porušuje naše pokyny k obsahu. Před publikováním ho, prosím, buď odstraň, nebo nahraď jiným.
"Pa da te čujem, pričaj? Zašto si došao kod mene? Posle svega što si mi rekao zadnji put!. Povredilo me, sad ti iskreno kažem. Očekivao sam da ćeš da mi uskočiš."
"Slušaj Marko, nisam ja bio u stanju tada da ti bilo kako pomognem. Rade je vodio ceo poso i zaglibio bi do guše da sam pristao da ti to odradim. Nisu ti bili potrebni ti prljavi poslovi."
"Šta bre ti znaš?! To mi je bio jedini izlaz, da vratim sve Miletove dugove posle njegove smrti. Šta sam trebao da pustim sve ovo da propadne?"-širi ruke i besno ustaje sa fotelje.
"Ne želim da ti ja solim pamet i pričam šta ćeš da radiš. Ali po onome što sam čuo stojiš blizu minskog polja, kad padnu oni padaš i ti. Sitna si ti riba za njih!"-dignem ruke kao da se predajem.
Jednom sam se sklonio od toga i sad ne želim da se petljam ponovo. Pre par godina trebao mu je prevoz robe, ja nisam imao tu poziciju u firmi da odlučujem i nisam želeo da rizikujem. Nisam ni pitao kakav je roba bila u pitanju, samo sam izričito rekao ne. Kako se kasnije snašao neznam niti me zanima, ali nekako mi osećaj govori da je još uvek u toj priči. Jer nemožeš iz ničega da stvoriš sve.
"Pusti ti mene, znam ja kako ću. Nego pričaj šta ima kod tebe, šta se dešavalo za svo ovo vreme od kad smo izgubili kontakt?"
I tako počinjem svoju priču, njegove oči postaju sve veće i lagano mrda glavom u neverici.
"Pa jebote, ti kao da si upao u nekom filmu, neverujem da i kod tebe srce zakucalo i pronašlo pravu". - otvara fijoku i gura preko stola zamotuljak. "Znam da si probao ranije, a vidim da ti i sad treba da te digne. Jebote izgledaš ko da te poplava izbacila".
Gledam u ponuđeno i vagam, hoću ili neću. Prevrćem po glavi, ma ko ga jebe neka ide život kad više nema ni nje.
"Da, da Mare Care našlo moje srce, ali više nema ni nje, upravo je otišla odlepršala daleko". - govorim dok ustajem i uzimam zamotuljak i krećem ka WC-u.
********
Gledam kako polako mesec menja mesto sa suncem, dočekao sam jutro zavaljen u fotelji svog salona. Razvalio sam se ko mlad majmun, san naravno nije došao na oči. Uz dobro poznat ukus viskija koji je rezao grlo, srce je pumpalo trista na sat. Euforija me radila do zadnje granice, probao sam ja par crta i ranije, mladost ludost. Sad je bilo drugačije, osetio sam potrebu da ostanem budan i vraćam film svih svojih grešaka koje sam napravio u životu. Ponovo po ko zna koji put sam napravio glupost i ostao van kuće. Džaba svi saveti koje mi Simke davao, iskreno od srca.
Celu noć mi je pogled prikovan bio na telefon, očekivajući samo jedan poziv ili poruku sa nekog nepoznatog broja, pored bezbroj propuštenih poziva od kuće nije bilo više ničega.
Sa slikom u istoj ravni položena pored telefona, prolazio sam milion puta prstom po tom nasmejanom licu i razgovarao sa tišinom. Dali supstanca koja je kuljala mojim mozgom i krvotokom, uradila da ne pustim ni jednu suzu? Već mi nedostaje, osmeh, glas i saznanje da je blizu ali nije...
