SRELA SAM TE U ITALIJI

3 Zoe

Pavle je bio moj andjeo.

Društveni život mi se sveo ispod nule i kada je Pavle predložio da izadjem sa njim na piće i odmorim od spremanja govora, uz klimanje glavom moje majke i očevim nabranim čelom ali potvrdom da se vratimo pre 12h, osmeh se razlio mojim licem tik pošto sam ušla u moju sobu.

Moj stariji brat je plenio gde god se pojavi, postalo mi je mučno da gledam te devojke kako balave za njim, čak i u samoposluzi je dobijao popust jer je jako fin i kulturan, iako je došao da kup litar mleka i nije reč progovorio.
Nikada nisam mogla da razumem te devojke, iako sam bila jedna od njih, ne sećam se da sam tako "balavila" za nekim dečkom koga prvi put vidim.

Verovatno je zato bio jedan od najboljih prodavaca nekretnina, verujem  da bi žene odmah poludele i kupile bilo šta, čim im on uputi onaj osmeh  sa nizom bisera umesto zuba. 

Volela bih da Đan može sa nama, već sam videla sebe kako sedim u uglu i listam vesti ili možda društvene mreže dok Pavle osvaja neku brinetu ili crnku.
Nekoliko puta mi je učinio to zadovoljstvo kući i izveo me sa svojim društvom, svi su bili "čudni", sem Sare koja je očigledno mene sažaljevala pa se nekad zadesi da mi priđe kucne punom čašom viskija ili flašom piva, osmehe i razbaruši mi kosu kao da imam pet godina.
Nekad bih bila zahvalna da mi neko priđe, makar to bila i Sara.

Sara ne bila visoka plavuša sa velikim ustima za koje je uporno tvrdila da su delo "majke prirode" i plavom kosom koju je svaki dan peglala i ta koju je naravno tvrdila da je delo majke prirode, kao i iscrtane obrve, ali kao što rekoh sve je to "delo majke prirode".

Tog dana sam svu pažnju posvetila odabiru kombinaija za izlazak sa Pavlom, naravno majka je odobrila crne zvono farmerke i lila majicu debljih brotela uz obavezno nošenje jakne preko.

Nekada osetim strah da će mi birati i  odeću za posao, pošto je to radila dugi niz godina a ja ću nema oblačiti suknje do kolena i sakoe preko, kako bih izgleala poslovno, uz štilkle od kojh ću imati više žuljeva nego što imam godna. 

- Klubbbb?
Povikao je Pavle, izgledao je kao milion dolara, a čak jedan mogao sam da bira šta će obuću, i dalje ne znam kako ovaj izlazak ide meni u prilog, kad nisam mogla da biram gde želim, a kamoli šta želim da obučem.

- Zabavi se malo.
Nastavio je da me fazrkava, isketio se očekujući da mogu da prestanem da prevrćem očima.

- Ovo je bilo za tebe, tebi treba zabava, ja sam ti samo žalost koju si se ponudio da povedeš.

- Ona je sa mnom, izgovrao je Pavle , dok me je nabildovani ćovek propuštao da prodjem niz uski prolaz.

Ovo mi se više činilo kao izalazak u pakao, nego na margaritu bez alkohola.

- Potrudi se da uživaš, van roditelja, ja ti samo pomažem.

Njegov glas mešao se sa muzikom i ja sam klimnula glavom, gledajući oko sebe u potrazi za stolicom.

- Možeš sesti ovde, smestio me je za šank i naručio mi koktel bez alkohola, kao da imam pet godina, mada sam se tako i osećala trenutno.
Stolica mi je bila kao sigurna lula, stevila sam ruku opušteno pored sebe sa bih delovala manje tesko ni, bacala sam pogled ma konobara koji je pravio koktele, uvek sam gledala previše krimi serija, pa sam ipak odlučila da nadgledam to što pravi.

- Moram da pronadjem momke, ostani ovde i uživaj u muzici, brzo se vraćam.
Pitala sam se kako je uvek tako brzo osvajao ljude, godinama smo ovde i poznajem samo Đana, a on poznaje pa skoro celu Firencu.

Klimnula sam glavom i uputila mu omeh koji ohrabruje, nisam mogla sa dvadeset tri, pokazivati strah jer ću sedeti sama u klubu sa koktelom koji sreća nema alkohola, mada u neku ruku i na žalost, jer bih se tako lakše napila i pravila kao da se ovo nije desilo. 

Kada je Pavle već nestao u gužvi, nisam mogla ništa sem da osmotrim gde se nalazim.

Mada sem dima koji hvata za oči i tela koja se sudaraju nisam videla Bog zna šta zanimljivo, pa sam u tu čast otpila još jedan gutljaj.
Već posle nekog vremena u kojima je Pavle očigledno zaboravio da me je poveo ovde, i posle tri popijene kisele vode i koktela pd početka, imala sam veliku želju da odem u wc.
Ponovo sam osmotrila okolo ne bih li pronašla Pavla, ali nisam uspevala sa vidim ništa.
Kub je već bio kao mala u pet ujutru na auto putu.

Red za WC mi se činio kao red za lift do Ajfelovog tornja, a ne red za WC . 

Trudila sam se da izbegnem svakoga ko je delovao pijano, uključujući i mog brata koji je trebalo da pazi na mene, sada znam da je uloga obrnuta pa sam ja ovde da bih pazila na njega,ali nisam uspevala da ga nađem, mislila sam da ću bolje videti iz ovog ugla, pomerala sam se levo pa desno, pa onda prestala.

Pavle, ugladjeni dečko sa karijerom bio je pod budnim okom svoje madje sestre koja se u noćnom klubu ponašala kao dadilja, i čekala red za lift Ajfelovog tornja.
Niko mi ne bi verovao da ja pazim na njega, a to je verovatno i razlog što me je poveo.

Visoki dečko tamnih očiju i kose boje kestena smeškao se brineti koja mu je plesala u krilu, pružajući mu drugom rukom flašu viskija ili nečeg drugog na šta je on iskapio više od pola i iskezio se njoj hvatajući je za zadnjicu na šta se ona nije bunila.

Učinilo mi se da me je pogledao i brzo sam skrenula pogled na red koji se smanjivao, bilo je glupo otvoreno buljti u par koji se pijan ševi, ali i uzbudljivo to raditi na javnom mestu.

brzo sam uhvatila svoj red, a kada sam izašla posle nekoliko minuta separe je bio prazan, nova grupa ljudi se spremala da sedne  vidno već pripita dok je konobar nosio nove boce alkohola.
Pitala sam se kako je brzo otišao, ne verujem da sam se toliko zadržala u WC-u, ali sam zaista previše popila onog koktela pa mi se koji minut činio kao večnost.

Mineralna voda mi je prijala, a oči su mi se caklile od dima i već sam osećala da će mi suze krenuti, rekla bih brže nego kada sečem luk.

Muzika je postala glasna, činilo mi se da Firenca ovih dana možda i ne spava mirno, poželela sam da sam sa Ninom kući , gde kašikom zahvatam još jedno pače torte a u rukama držim čašu tople čokolade. 
Moja najbolja "ne klub" prijateljice koja ima tu sreću da je završila Prava uz punu podršku svojih roditelja, već planira pokretanje svog biznisa.
Ali, morala sam da skrenem misli sa Nine koja sada verovatno ima pametnija posla nego da se vrzma po mojoj glavi iza  ponoći.

Dok sam pokušavala da se probijem do Pavla koji me je već tražio očima svestan donekle da je prošlo 2h, osećala sam samo znojava tela koja su me gurala sa jedne strane na drugu, dovoljno da vidim ponovo red za WC, pun šank i barske stolice koje su služile za naslon parovima koji javno isprobavaju poze.

- Mislim da sam dovolno videla.

Pavle mi je umorno klimnuo glavom, pa coknuo brinetu i ostavio joj ceduljicu na stolu, na šta je ona razvukla osmeh kao da je upravo dobila na lutriji.
Zar je broj mog brata koji smrdi na alkohol u 2h ujutru bio "lepota života?
Mislim da ni na to pitanje nema odgovora.

 Jutarnja svežina učinila je da mi lice upije hladnoću, a prsti počnu da se grče na dnu dzepa jakne. 
Napokon smo izašli napolje, mada Pavle više oslanjajući se na mene, nego na svoje noge.

Čim se domogao kutka gde nema nikoga, Pavle je povraćao, i ja sam ga uzela za ruku i povela pokušavajuči da ga odvedem u hotel toliko tiho da ujutru ne moram da slušam pridike. 

Dok sam bila nekoliko ulica od smeštaja, činilo mi se da Pavle i nije toliki andjeo.