SRELA SAM TE U ITALIJI

5 Zoe

- Šalješ me u Rim

- Dušo, tamo se održava predavanje o ekonomiji, biće neki važni ljudi čije reči bi ti značile u budućnosti, kada postaneš ekonomista.

Osećala sam se kao da tonem, kao da me zapljuskuje voda i nemam vazduha.

Moj san zapravo nikada nije ni bila ekonomija, sedim po ceo da i pravim fakture, smeškam se na sastancima na kojima ni ne želim da znam šta se radi.

Sve da bih udovoljila roditeljima, četiri godine studija odvukle su me od pisanja. 

Sedela sam na fotelji u sobi, dok su mi se smeškali i gledali u mene puni nade čekajući da klimnem glavom i kažem jupi jupi, uraa idemo u Rim.

Nisam mogla posle toliko godina studija da bacim u vodu njihove želje, ekonomija plaća račune,glupave knjige ne.

- Naravno da ću ići, znam da će mi to koristiti u karijeri, tamo će ipak biti svi ti mnogo uspešni ljudi.

 - A vi?

- Mila mi nismo u mogućnosti, to je za dva dana, a tvoj tac i ja imamo mnogo obaveza kući, Pavle ima takodje obaveze, ali ti ćeš tako moći da se posvetiš seminaru i preneseš nam znanje i naučeno kada dodješ u firmu sa diplomom.

- Zoe, tako smo ponsni na tebe.

Srce mi se steglo od majčnih reči Dejana je baš znala da mi oduzme dah, imala je taj mio pogled a i pričala je kao da miluje svaku reč.

Uglavom je to radila kad god govori nešto važno, i ako je potrebno nekoga da nagovori, ali mene nije trebalo nagovarati, mislila sam da su davno toga postali svesni, još onog dana kada sam upisala ekonomiju bez pogovora, iako sam išla u srednju umetničku za koju i dalje ne znam kako su pristali da me upišu.

- idemo na piće sa Rozi i Polom, nadam se da ćeš se odmorti i pripremiti za put, možeš pisati beleške, tako smo uzbudeni, voleli bi da budemo tamo sa tobom. 

- Naravno, taman ću izaći da kupim nešto za put i biću spremna sutra za polazak.

                                                                                           ......

Nisam sigurna kako se osećam, kupovina za put, ništa mi nije trebalo moja omča ekonomije me je pritisla mnogo više nego što sam očekivala. 

Misila sam da će diploma i malo rada u firmi smiriti njihove strasti a ja ću imati više vremena da se posveim pisanju, možda odem na neki kurs, i usavršim se .

Izgleda da su se sada samo još više zahuktali, šalju me u Rim da slušam neke ljude kako pričaju o ekonomiji, to je njihov san ne moj, ali daleko sam otišla da moj više i nije bio bitan.

Đan je jedini koga sam želela da vidim.

Štand je bio skoro okupiran ljudima, jer su svi po ovom lepom jutru došli na sladoled.

Prišla sam i mahnula Djanu, na šta mi se nasmejao u gomili i pokazao na mesto za sedenje.

Proverila sam telefon, ali znala sam da mi niko neće pisati, pa sam odlučila da napravim sliku štanda i ovih ljudi, lepo je imati uspomene.

- Vanila i malina za Vas, rekao mi je i pružuo dva puna korneta, baš  kako volim.

- Uvek mi sačuvaš omiljeni, osmehnula sam se od uva do uva, i  zgrabila taj kornet kao da mi život od toga zavisi.

 Stvarno ne umeš ni da jedeš, Đan se nasmejao i pokazao na moju majicu koja je sada bila puna mrlja od maline.

- Možeš otići na onu česmu, a ja ću doneti salvete da te očistimo.

Smejala sam se tako flekava dok sam prelazila na drugi kraj šetališta da sperem malne sa majice.

Divno, neki tip je držao ruke pod vodom, na jedinoj česmi koja radi.

Stjala sam nnekoliko minuta a onda odlučila da ga pitam .

- Da li je sve u redu?

Okrenuo se prema meni i lice mu je bilo obamrlo, iscrpljeno i umorno, ali kao da se istog trena i iznenadio. 

Bio je visok, sa tetovažom vuka na levoj ruci i oči su mu na tren stale, pa se spustile do moje majice koja je i dalje bila puna malina.

- Izvini, nadam seda ne čekaš dugo?

- Ne, u redu je.

I dalje sam zurila unjega, imao je oči boje kestena, i mada su delovale iscrpljeno, bilo je nečeg vragolastog u njima, a meni se film  vratio i sram me je preplavio.

Bio to onaj momak iz noćnog kluba u čijem krilu je igrala ona devojka koja je posle bila sa nekim drugim kada je on nestao.

Dobro, nije nestao, možda je otišao da nadje neku drugu, za  to možda voli da ih menja, rekla bih da voli, sedi sa drugom devojkom svako veče a one uzdišu gledajući u njega.

Drago mi je što sam veče provela u redu za WC.

Pomerio se i krenuo niz ulicu dobacivši pogled preko ramen, ali ga brzo ponovo usmeri na put ispred sebe.

Dok sam skidala mrlju od maline, mislila sam da je verovatno negde zaginuo ovako kasno, i da je zato tako umoran šta alkohol uradi čoveku, odvede ga do ivice, a one silne žene ga samo gurnu kako bi se dočepale nekih bankovnih kartica.

Kada sam se vratila za štrand, Đan je sedeo i čekao da krenem razgovor, ali ja nisam mogla, sladoleda sam pojela i previše, a mrlja je i dalje bila tu.

Rekla sam mu sve, za ekonomiju i Rim za klub i to veče koje je bilo grozno, sem za tog dečka u separeu koji je malopre stajao ispred mene.

Nekako to nisam mogla da kažem , reči mi nisu izlazile, i prvi put sam lagala prijatelja, samo jer sam želela da to sačuvam za sebe.

Nije to bila velika tajna, samo neki pijani dečko koji očigledno spava sa pola Firence, verovatno sam samo smatrala da nije bitno.

Đan mi je rekao da obavezn probam da uživam u Rimu, i dobro se najedem.

A ja sam mu obećala da ću svratiti kod njega po povratku kući.

-Još samo da kupiš te stvari zbog kojih si došla.

- Skoro sam zaboravila, rekla sam mu i coknula ga u obraz.

Krenula sam da kupim bilo šta, bilo šta će pomoći da se moji roditelji manu bezbroj pitanja, a ja ću se spakovati i krenuti ujutru za Rim. 

Dok sam korpu punila mehanički, po glavi su mi se rojile misli, nisam ni primetila da sam spakovala flašu viskija i neke čokoladice.

Nasmejala sam se sama sebi, možda mi ova flaša posluži da napunim jednu čašu, biće dovoljno da ublažim ovu gorčinu u ustima, iako sam osoba koja ne podnsi akohol.

Pavle je rekao kada dodje trenutak da ću ga probati, pa sada je taj trenutak, pomislila sam.

Samo, ovo bi trebalo sakriti od svih, inače sam nadrljala.

Flašu sam gurnula  na dnu torbe sa odećom, i prekrila je hranom za put i sitnicama, tako da je majka a ni bilo ko drugi nije video.

Stavila sam je u torbu za put koju ću poneti sa sobom u voz, a na licu mi se nacrtao smešak.

Ja i flaša viskija, ovo će biti neveroatno putovanje u Rim.