Kratke Priče

Pazi Šta Želiš (Part 1.)

Prva priča će se sastojati iz 2 dela. Kratka hororična i paranormalna priča. Pišite mi šta mislite o njoj i naravno ako imate neke predloge. 😍

Pazite šta želite.

Imam 38 godina, muškarac sam a ne mogu da spavam u potpunom mraku. Sada ću vam objasniti zašto.

Pre 24 godine, kad sam tek krenuo u srednju školu desila mi se ona prva, prava ljubav.
Zaljubio sam se u brinetu, krupnih zelenih očiju koja je sedela tri reda ispred mene. Nisam mogao da skinem pogled sa nje, jednostavno sam bio očaran sa njom. Ali, plašio sam se da mi ta ljubav nikada neće biti uzvraćena.
Kao tinejdžer nisam baš bio na listi najpoželjnijih klipan srednje škole.
No, ipak te divne zelene oči povremeno bi našle put do mojih, i tada bi razmenili kratke, stidljive osmehe.
Posle nekoliko meseci skupio sam hrabrost i pozvao je da izađemo, pristala je.
Neću vas lagati, niti preuveličavati to kada kažem da je naša veza je bila divna.
Ali to je trenutno glavni problem.. Bila.

Divno smo se slagali, bio sam siguran da je to žena sa kojom ću imati porodicu, žena sa kojom ću ostariti i provesti ostatak svog života.
Završili smo srednju školu i upisali isti fakultet, kako bi bili što bliži. Posle godinu dana pregovora, njeni roditelji su nam dopustili da živimo zajedno. Bilo nam je divno, sve nam je polazilo za rukom i svi su nam zavideli.

Ne kažem da su drugi bili bitni u svemu tome, ali mi je prijalo da znam da nas drugi gledaju i dive se našem odnosi i svemu što smo postigli.

Ali naravno, u mom životu ne može sve da ostane sjajno.

Izašao sam jedno veče sa drugovima, obična rođendanska proslava, rekao sam da neću uopšte piti, ali eto, preterao sam u piću a sam sam došao kolima.
Naravno, mislio sam da sam pametniji od toga, i pozvao sam svoju ljubav da dođe po mene i bezbedno nas vrati kući. Zamišljao sam kako ćemo provesti ostatak večeri, zamišljao sam njen blag osmeh i zadirkivanje u kolima jer sam pijan..

Da me je bar odbila to veče, da se bar nije javila na telefon, ali jeste. Došla je po mene.
Nije bila njena krivica, pijani vozač je izjurio na crveno i udario u njenu stranu auta.
Danima se borila u bolnici ali nije uspela. Tačno 23 dana posle nesreće je umrla na bolničkom krevetu.

Ceo život mi se srušio, znao sam da sam ja kriv, jer da je nisam zvao to veče ona bi sada bila pored mene.

Nisam se oporavio od toga, nisam želeo ni da pokušavam sa drugim ženama jer sam znao da je druga polovina moje duše mrtva.

Prijatelji su pokušavali da me izvuku iz kuće, da me oraspolože ili da mi ponude makar razgovor. Sve sam odbijao. Dok se na vratima našeg stana nije pojavila njena najbolja prijteljica sa natečenim crvenim očima.

Prošlo je 2 godine od nesreće a mi je nismo prežalili, to veče smo davili tugu alkoholom, a to nam je razvezalo jezike. Smejali smo se, svađali, plakali. A onda mi je rekla da je znala šta će se desiti. Rekla mi je da su nedelju dana pre nesreće njih dve bile kod neke žene koja navodno proriče budućnost, i da im je ona videla smrt na pragu. Ponudila je nekakve magije kako bi oterala smrt, ali za veće pare. Devojke su bile sigurne da je lagala i da je samo htela još para, pa su otišle.
Mislila je da je ona kriva, da su trebale dati te pare i tražiti od žene da im pomogne, ali nisu.

Zaspala je to veče na kauču, a ja nism mogao da prestanem da razmišljam o toj ženi. Kao da me je neka zastrašujuća sila vukla ka njoj.

Već sledeći dan sam saznao sve što treba, i pronašao je. Čim sam ušao na vrata pozdravila me je koristeći moje pravo ime, iako sam se lažno predstavio.

Ništa impresivno, to je mogla lako da sazna.

Onda mi je izjavila saučešće na gubitku velike ljubavi. Jeza mi je prošla celim telom. Kada se samo setim njenog praznog pogleda i reči. Govorila je, a jedva da je pomerala mišiće na licu, bila je tako smirena i gotovo ukočena. Sedela je preko puta mene u svojoj zamračenoj sobi i svojim praznim očima prodiral u moju dušu.
"Nisi ovde da bih ti gledala u šolju. Želiš nešto više." Konstatovala je.
Kratko sam klimnuo glavom, želeo sam nešto više, ali ni sam nisam znao šta to.

Izgovorila je meni neke nepoznate reči i zatražila dlaku sa moje glave. Kada sam joj dao ustala je i nestala u drugu prostoriju. Na sekund sam se zapitao šta ja to radim, ali su mi sve misli nestale iz glave kada se ponovo pojavila na pragu i sela na svoje mesto.

"Poželi želju."
Oklevo sam, njen prazan pogled me je plašio više od bilo čega. Delovala je tako prazno i... Gladno.
Uzeo sam činiju sa vodom iz njenih ruku i jako zažmurio zamišljajući svoju želju. Otvorio sam oči i nisam osetio nikakvu promenu. Laknulo mi je, ali sam tad primetio odvratan, širok osmeh na njenom licu. Usne su joj bile toliko razvučene da sam mislio da će pući. Bacio sam pare na sto i istrčao odatle.

Žalio sam pare, i svoje utrošeno vreme. Došao sam kući i otvorio svoje prvo pivo i popio ga uz televizor.

Probudilo me je glasno smejanje sa televizora, osvrnuo sam se po sobi i shvatio da sam zaspao u dnevnoj, sa televizorom i svetlom. Ugasio sam sve i odvukao se do kreveta, nisam imao snage ni da se presvlačim, samo sam želeo da spavam.

Tek je krenuo da me hvata san kada sam čuo pucketanje, kao da neko mrvi tvrde bombone. Osvrnuo sam se po sobi i shvatio da puckanje dolazi iz ćoška sobe, tamo gde stoji njeno ogledalo. Što sam više gledao mogao sam da razaznam figuru koja se polako kreće ka meni, prestravljeno sam dohvatio telefon i uperio blic u taj ćošak. Ništa. Samo njeno ogledalo.
Mora da sam popio previše piva, ugasio sam svetlo i odmah se pokajao. Sada pored kreveta je stajala izlomljene figura, moje devojke. Zaledio sam se i zurio u nju, zurio u to.

Njeno desno zeleno oko je zurilo nazad u mene, iz drugog je virio komad stakla. Kad je napravila još jedan korak ka meni ponovo sam čuo pucketanje. To je staklo koje se pomera sa njom. Tek kada je bila na samo nekoliko koraka od mene čuo sam da nešto mumla kroz iskrivljena usta.. "došla sam po tebe."

Ispao sam iz kreveta i jedva dohvatio lampu koja je bila na noćnom stočiću.

Ništa. Samo tišina i naša soba. Jako sam protrljao oči i ustao.
Možda treba da se umijem, pomislio sam. Izašao sam u mračni hodnik i ponovo čuo isti zvuk. Sada sam siguran, nema više svrhe da sebe lažem da je alkohol kriv za ovo.

"E-ema..?" Slabašno sam dobacio izlomljenoj figuri koja stoji kod stepenica.
"Došla sam po tebe ljubavi, tražio si me. I ja sam došla, vreme je da krenemo.."