SRELA SAM TE U ITALIJI

7 ZOE

Voz koji je kretao iz Torina, stigao je u Firencu.

Mama i tata su stajali ponosno na stanici gde su mi pomogli da unesem stvari i smestim se u kupe.

Podsećali su me na one serije kada roditelji prate decu u vojsku, samo što sam ja išla u Rim na neki seminar, svega 274 km, a ne u vojsku da branim zemlju, očekivala sam suze u njihovim očima, ali sreća voz je krenuo pa sam se smestila u svoj kupe i odahnula.

Kupe je bio omanji, jedini koji je bio prazan čini mi se, jer je voz bio prepun.

Izašla sam u hodnik voza da pogledam da li postoji neki veći kupe koji će se osloboditi, ali na hodniku su se već dovoljno gurali, kao grabljvivici koji vrebaju svoj plen.

Tu su bile devojke sa visokim potpeticama, precizno nanesene maskare i crvenog laka za nokte koji odiše seksipilom.

Već sam pravila spisak šta bi privuklo muškarce kod ovakvih devojaka, zapravo Nina i ja smo već imale spisak, ali ne verujem da sam uspevala da ispunim ni jednu stavku sa istog.

- Kosa- shvatile smo da vezivaje u konjski rep daje neku čar, Nina je to ispunjavala, ali ja bih izgledala kao pokretna Dracena sa kosom svezanom u rep.

-Pravilno držanje- Tu sam sebi dala jaku četvorku, zbog nekih situacija kao što je sastanak od prošlog puta gde sam Davidu prosua sok po majici, ili pre toga kada sam po sebi pokapala ceo majonez iz sendviča, ali sve u svemu to mi se nije dešavalo toliko puta.

-Prijatelji- Nina je bila uspešna kao i ja, imala je mnogo prjatelja, volela je da prisustvuje važnim dogadjajima, imla je mnogo hobija, a ja sam volela samo Neflix i knjige, ali družila sam se sa Ninom, mojim bratom i Đanom, ako se to smatra pod krugom prijatelja, kao i Samante iz srednje škole, ali samo jer nam živi u komšiluku, onda sam mogla da prodjem sa jakom trojkom.

Naslonila sam se na prozor i uzdahnula, a onda se vratila u kupe u nadi da neko nije složio moje kofere da bi imao mesta.

Mama je insistirala da ponesem dva kofera, ali uspela sam da je ubedim da će mi ranac biti dovoljan, jer u glavi sam već znala da će mi ranac biti jedino potrebno za moje malo putovanje kroz Rim.

Kada sam otvorila vrata kupea, pogled mi je pao na mušku osobu koja gleda moju torbu, kao da čeka pogodan trenutak da je pomeri , da bi mogao da sedne, bilo mi je malo nelagodno, jer sam se baš toga bojala pre nekoliko sekundi dok sam stajala u hodniku, i kako to da nisam primetila da neko ulazi u moj kupe, mada sam sajala samo nekoliko metara od kupea.

- Nadam se da ćeš uspeti da ga pomeriš, mislim da ga viski koji sam sakrila unuta dosta otežava.

Šok i nevrica su me preplavili kada sam ugledala njegovo lice, pa to je dečko iz kluba, koji se kasnije umivao u fontani.

Izgleda da je i on mene prepoznao, jer mu je lice promenilo izraz, pa je spustio kofer i nelagodno se smehnuo.

-Da li ima mesta za čudnog dečka iz fontane, ako nemaš ništa protiv, sve je puno, već sam zavirio u svaki kupe?

Napravila sam pokret ruke u vazduhu

-Smesti se.

- Hvala ti.

Sklonio je svoju sportsku torbu  skroz u kraj, i namestio se da sedne, ja sam sela na svoje mesto i skupila se kao da će me napasti, ali nisam znala kako da reagujem.

Gledala sam ga otvoreno, sada bliže, od cele Firence baš on je zaglavio u mom kupeu, lepo držanje i atletska gradja prvo su mi privukle pažnju, pogled mu je bio tup, kao da baš sada razmišlja o nečemu jako bitnom, a tetovža je naglašavala svoje postojanje ispod crne majice koja se pripila .
Nisam mogla da verujem da sedi ovde, koliko sam želela da zavrtim očima, toliko sam bila uzbuđena što imam priliku da ga vidim izbliza.

- Rekla si da imaš neki viski?

Pogledala sam ga, i sramotno sklonila pogled sa njega.

-Da.

- Pa, verovatno nam je potreban.

Osmenula sam se i posegnula za rancem, a flaša se pojavila, i učinilo mi se da su mu oči zasjale srećom.

Kao dete kada mu date lilihip, čekala sam samo da protegne ruke prema flaši prvijajući je u zagrljaj.

- Nisam baš planirala da ga delim, ali ako baš insistiraš, možeš popiti, ali posle mene.

Osmehnula sam se i nagela flašu, ne podnosim alkohol dobro, pa sam se zakašljala, a on je prevrnuo očima i uzeo mi flašu.

- Ovako se pije.

Nageo je flašu i smireno otpio poprilično, kao da pije običnu vodu.

- Ovo je odlično, biće dovoljno do Rima, onda moram kupiti jednu ovakvu da ti nadoknadim.

- ideš u Rim?

- Nije da želim, ali tako je.

Slegao je ramenima i vratio flašu na naslon.

-Ja takodje idem u Rim.

Pokušavala sam da nastavim razgovor, nesigurna, činilo mi se da mu i nije do razgovora, pogled mu je gutao predeo, oči boje kestena su se usmerile na okruženje, zelenilo mu se prelivalo uu zenicama, odsjaj sunca mu je obasjao lice, i ja sam sklonila pogled sa njega, pročistila grlo i nastavila da pričam, pokušavajući da ubijem tišinu.

-Sajam ekonomije, ili šta god, sigurno ideš na neko bolje mesto?

-Toliko se gladno zasejano, da sam pomislila da ima neki napad.
Do pre koju sekunde gledao je kroz prozor, zamišljen, a sada se smeje i baca pogled prema meni.

- Da li bi mi verovala, ako bih ti rekao da idem upravo tamo?

Pogledala sam ga, u neverici, i namrštila se, nije mi delovao kao dečko koga zanima ekonomia, pre bih rekla da bi mu edukacija o tome kako se kontrolisati od alkohola više pomogla, ali to sam mu prećutala.

- Izgleda da ćemo se lepo družiti đelato devojko.

- Molim?, kako si me to nazvao?

Osmehnuo se i okrenuo glavu prema prozoru, stavivši slušalice, time mi dajući doznanje da mi neće dati odgovor.

Namrštila sam se i u sekundi videla njegove oči u drayu stakla voza kako prate moje grimase, ali onda se izgubio u predelima, zelenilo mu je progutalo zenice.