SRELA SAM TE U ITALIJI

10 Petar

Do malopre sam sedeo u sobi sipajući viksi, jer vino za mene predstavlja vodu, a sada čekam prevoz do Verone.

Voz, ponovo voz, nasmejao sam se, a ona se ozarila kao da je osvojila vožnju super, ultraringišpilom uveče u 22h.

-Poslednji polazak za Veronu, rekao je razglas iz mikrofona i mi smo se ukrcali.

Voz je skoro bio prazan, a ja sam sedeo sa đelato devojkom i pitao se dok se ona gledala kroz prozor da li sam ja poludeo, sedim ovde sa njom, rancem osnovnih stvari i idem u Veronu u sred noći.

Imao sam osećaj da mi se sve ovo dešava sa nekim razlogom, pre dolaska u Firencu a i tokom boravka tamo, samo sam želeo da odem dalje od očiju Sesilije, a sada kao da mi je život dao tu priliku, pitam se koja je cena za to?

- Ne znam kako se ovo desilo, samo si me podstakao i ja sam došla kod tebe, i ti si želeo da ideš, a ja ne znam zašto sam to uradila, i ovo mi je jedinstvena prilika da vidim svet, pre nego mi život postane dosadan, a ti se razumeš u vina, mada ne znam zašto je to bitno, a na tom predavanju nisam ni bila, ako moji saznaju gotova sam, zaboga šta sam uradila, nje mi jasno.

Pričala je ponovo u cugu, menjajući teme, kao video trake.

-Možda da samo gledamo koz prozor?

 Osmehnula se i malko omekšala lice.

- Nije mi trebalo dugo da te  nagovorim, kao da si i sam želeo da idem na ovaj put?

To pitaje me je malo prenulo u moje misli, pa sam nekako bez imalo razmišljanja samo počeo da pričam, nisam očekivao da če se to desiti, ona je samo devojka koju znam nekoliko sati, stranac, ali bez obzira na to ko je ona, ja sam njoj u trenutku ispričao ko sam ja.

- Kada sam dolazio ovde, želeo sam da ovaj samit bude poseban, ne po tome što ću nešto naučiti, nego po tome što ću se spakovati i otići negde, uspomene za tri dana zvuče bolje nego bez uspomena.

-Znaš moja majka , inače je zovm Sesilija, niti daje drugu šansu, niti ima milosti, verovatno sa razlogom, verovatno jer voli kada patim, a mrzi kada smrdim na alkohol, mogućnosti su ogromne a lista je još veća.

- Želeo sam da ovo iskoristim kao avanturu pre nego se vratim kući, uzmem diplomu i zauzmem stolicu koja će verovatno progutati moje alkoholičarsko dupe.

Sada sam već pričao kao moj otac, u onim trenutcima kada me vidi pijanog on je stalno govorio to " alkoholičarsko dupe", čak mi je to izmamilo osmh, ali untar mene, spolja samo sam osetio neku muku, ali ovoga puta prema sebi.

- Zašto toliko piješ?

To pitanje je bilo tako jednostavno, ali u meni je izazivalo toliko toga, toliko toga, da je ovo bio možda pogrešan trenutak da sve kažem, tako jednostavno pitanje, na koje postoji odgovor, na svako pitanje postoji odgovor.

- Tibo, moj brat, bio je uspešan u svemu, recimo da sam bio njegova senka, mada to mi nije smetalo, voleo je Italiju, voleo je svoju kuću koju Sesilija prodaje sada, bio je stariji od mene, znaš, uspešan sportista, dobar sin, uzoran, onaj koji je uspeo da sam stekne svoju nekretninu u drugoj državi.

Dok sam uja živeo od očevog novca, a jedina stvar u koju sam uložio, bilo je uništavanje jetre.

-Znaš, ja sam možda dobar poznavalac alkohola, jer se stalno opijam, ja sam vozio kada je Tibo nastradao i to je jedina istina, te zadnje reči kao da su mi ostale na usnama, ko da ih i dalje nisam sprao, pitao sam se dok sam ustajao i kretao se ka vratima, da li ću ikada sprati bilo šta od te večeri?

Izašao sam iz kupea na svež vazduh, gurnuo sam glavu kroz prozor a vetar mi je nosio vilicu, i želeo sam da odnese i mene, onda sam nastavio da šetam hodnikom i pitao se zašto sam ovo ispričao đelato devojci, zašto sam krenuo sa njom i zašto ne zaustavim voz i izadjem napolje ma gde god da smo.