Dvorana izgleda jako lepo, stolice su ravnomerno postavlljene, zavese sa strane su teške i podsećaju me na one iz filmova o kraljevskim porodicama ispred kojih se slikaju.
Neki od redova su već popunjeni publikom koja jedva čeka da predavači izađu na scenu, mislim da smo došli zadnji, našli smo svoja mesta smestili se i Zoe je već počela da gleda na sat i cupka levom nogom, ikao je tek bilo 12h prepodne, nije bilo ni previše rano ni previše kasno.
Ovog jutra se na brzinu odlučila za obučnu belu bajicu i lepršavu til suknju ispod kolena , a jedina šminka na njoj je bio neki korektor koji je brzinski stavila da joj prekrije podočnjake, bila je jedina devojka u sali koja je odudarala od ostalih.
Bacio sam pogled i video da su ostale devojke lepo začešljane kose sa debelim sveskama fino ušuškanih u krilima , ali Zoe je umesto toga stiskala svoj telefon i malu torbu koja je podsećala na trsku, jutros sam se glasno nasmejao kada ju je izvukla iz kofera.
Prekorela me je, a onda je ponosno ipak ponela, očigledno pokušavajući da mi kontrira, što mi baš i nije smetalo.
Podigla je poled i munula me laktom, uključila je svoj tlefon i namestila kosu, napravila je sliku sebe, a onda i snimak dvorane i napisala poruku "da je ovo najbolje predavanje, jedva čeka da počne" i sa nestrpljenjem čeka da svojim roditeljima prenese utiske.
Izvadio sam svoj i takođe napravio Sesiliji sliku dvorane kao i snimak i napisao" da ovo možda i nije toliko loša ideja.
Nisam želeo te snimke sebe i osmeh, Sesilija bi znala da nešto nije u redu, ne bi me čudilo da sutra dođe ovde i natera me da zajedno sedimo na ovim stolicama, ovo je ipak bilo sigurnije.
Dvrana se već polako punila ljudima, jedna devojka je prošla pored mene, kratka suknja uz telo, brineta, kosa joj je padala niz leđa, na levoj ruci je imala nekoliko prstenova i njene cipele su lepkale po sali.
Recimo da je to moj tip devojke, zamišljeno sam nastaviš da je gledam, dok je odlicala.
Otišla je u prvi red, namestili suknju, pa tek onda sela.
Zaista to je jedna fenomenalno građena devojka.
Okrenuo sam se prema Đelato devojci, nije bila kao bilo koja druga devojka.
- Vreme je da idemo, osmehnula mi se blago i pokazala na ulazna vrata, stajala su odškrinuta.
Klimnuo sam glavom i polako smo se izvukli sa svojih sedišta iako nas niko nije ni primetio, jer su bili zaokupljeni razmenom informacija o Ekonomiji, verovatnoča da bih izdržao da slušam ovo jedan dan je ravna nuli.
Mada sam mnogo puta morao da slušam očeve sastanke na kojim bih se smeško, dok su neki od njih nameštali kravate i ispijanju pića koje dobijaju na poklon tokom sastanka.
Činilo mi se da popiju tonu pića, a sada mi se činilo da ga ka niaam popio godinama.
Ukus pustinje u mom grlu, nisam želeo da Đelato devojka vidi u meni onu osobu koja željno isčekuje alkohol, pa sam tu misao bacio u stranu dok sam zatvaramo vrata teatra.
U hodniku sam odahnuo i okrenuo se ka njoj, pokušavala je da okrene mapu u pravom smeru, ili bar nekako da je okrene, zapetljala se pa sam se osmehnuo tome taj prizor nje kako se upetljava sa glupostima, još ako dodamo to, kako se oblači i kako živi, zaista, ni jedna devojle u toj prostoriji nije mogla biti bliže Đelato devojci.
- Šta danas radimo?
أنت تقرأ
SRELA SAM TE U ITALIJI
عاطفيةZoe, poslušna ćerka, student ekonomije, duboko u sebi vapi da se otrgne okova i udahne život samo jedan dan. Petar se pak posle smrti svog brata Tiba povlači u sebe i utehu pronalazi u alkoholu i klubovima širom Evrope. jedan karta iz Firence gde pr...
