Specijalno moja

Cela priča

Uživajte dok me drma inspiracija.

AK

Prolog

- Pronašao sam je.

Okrenem se ka Rupertu.

- Detektiv Hana King, radi u Trinaestoj stanici – bacio je fasciklu ispred mene zadovoljno.

- Detektiv – to mi izmami osmeh i objasni par stvari.

- Da, diplomirala sa svim počastima, prva u klasi, zna skoro sve borilačke veštine, zna da puca iz sve vrste oružja, ima i diplomu iz psihologije. Dva fakulteta uporedo, svaka čast.

- Nije ni čudo što se onako bije – mala ubija.

- Besprekorna karijera i nepotkupljiva jer je ćerka Lutera Kinga, novac joj očigledno ne treba...

- Lutera Kinga? Naftni bogataš? – pretpostavim.

- Jedan jedini, a ona je njegovo jedino dete.

- Dovedi je na razgovor.

- Felikse, jesi li siguran? – pita me zabrinuto.

- Zašto me tako pitaš?

- Mala ima stvarno dobar rezime, to priznajem, očigledno nije kupila karijeru tatinim novcem, ali...

- Ali šta?

- Brate, mala izgleda kao avion.

- Ona nije mala – to me ljuti.

- Tako se kaže. Šta misliš kako će delovati na muškarce ovde? Jer ona nije samo žena agent, odeća na njoj je vrednija od mog automobila, a ona vozi ferari. Ćerka je čoveka koji ne zna koliko ima para i ako joj se nešto dogodi najebali smo, taj tip neće sedeti mirno.

- Očigledno si protiv njenog angažovanja – zaključim.

- To je mač sa dve oštrice.

- Želim je! – kažem nepokolebljivo. Doneo sam odluku i tako mora biti.

- Zašto?

- Molim?

- Prijatelji smo, poznajem te. Ti si direktor najveće agencije na svetu, možeš da dovedeš koga god želiš, svi žele da rade za FBI zato su nam i uslovi toliko rigorozni. Na stotine kandidata sa rezimeom kao što je njen čeka na priliku za razgovor. Priliku, a ti bi da je odmah zaposliš.

Počešam se za bradu. Da, prijatelji smo, ali ni njemu ne bih rekao kako sam upoznao „malu". Mala nije mala, mala će ga pojesti za doručak iako je on mnogo iskusniji od nje.

- Video sam je u akciji, nažalost video je i Dvejn - CIA kao i Ronald – DEA. Sve nas je prešla. Imam informacije da žele da je vrebuju. Želim Hanu King u FBI, tačka!

- U redu. Izneću joj ponudu, dovešću je na razgovor i proveru - odustaje

- Neka bude jebeno dobra ponuda, ona mora preći kod nas.

- Jasno.

Rupert izlazi iz moje kancelarije a ja ustajem iz stolice. Ne nosim odelo kao svi direktori, ja sam drugačije došao do ove pozicije.

Ne interesuju me pravila.

Ne interesuju me tuđa mišljenja.

Ne interesuju me sredstva koja koristim da dođem do cilja.

Cilj, to je ono što me drži fokusiranim a trenutno imam samo jedan cilj na umu – malu koja mi je pomerila pamet i ostala mi dužna. Da, ukrala je od mene nešto i iskoristila me, doduše dozvolio sam joj to, ali joj nisam dozvolio da ostavi svoj trag u meni.