Zbog nje smo postali poznati.

1. Početak

Priča počinje u Seoulu, jednog običnog
prolećnog dana. Na košarkaškom terenu su se kao i svakog dana okupila osmorica prijatelja. Jedni bi igrali košarku, a drugi bi ih posmatrali i pričali o svakidašnjim dešavanjima. S obzirom da su svi išli u istu školu i da su uvek išli na košarkaški teren u školskom dvorištu, naleteli bi na ostale momke koji ih nisu voleli. Ponekad bi se i potukli. Ali njih osmorica nisu bili obični ili popularni momci kao ostali. Oni su radili prljave poslove. Iako su se i dalje školovali stizali su da urade bilo šta kako bi zaradili za život. Sa ocenama su bili na sredini, što znači da nisu bili loši učenici. Učili su. Radili su. Družili su se. Živeli. Sanjali. Maštali o životu kakvog nisu imali. Pričali. Pričali o devojkama, sportu, poslu. Pričali su o svojim snovima. Niko od njih nije imao lepo detinjstvo. Mnogi nisu ni imali porodicu. Ali sve se to promenilo onog trenutka kad su upoznali tu jednu devojku. Lepa plavuša sa zelenim očima. Bila je strankinja. Išla je u istu školu kao i momci, a sreli su se igrom slučajeva. Baš tog dana na terenu, dok su momci igrali košarku, ona je došla sa drugaricom.

Chan pov.

Kao i svakog dana spremili smo se i otišli na teren da igramo košarku. Bili smo tu već par sati, možda četiri možda pet. U jednom trenutku smo seli da napravimo pauzu i osvežio se. Počeli smo da pričamo o večerašnjem odlasku u klub i o poslu koji trebamo tamo obaviti. Ponovo sam im objašnjavao plan kad me je Jisung snažno lupio po ruci. Začuđeno sam ga pogledao a on mi je pokretom glave pokazao u pravcu iza mene. Polako sam se okrenuo i ugledao dve devojke kako ulaze u školsko dvorište i idu ka nama. Shvatio sam zašto me je Jisung prekinuo pa sam se okrenuo ka svima.
"Momci sad nema priče o ovome, završićemo kad odu."
Oni su klimnuli glavama, a ja sam se tiho zahvalio Jisungu. Posmatrali smo devojke koje su išle ka nama. Jedna je bila crnokosa sa smeđim očima, a druga je bila plavuša sa zelenim očima. Odmah sam shvatio da plavuša nije odavde. Mislim, kad pogledate njen izgled lica vidi se da nije poreklom korejac. Pričale su nešto i nisu nas ni primetile, možda i jesu ali nisu davale nikakav znak. Plavuša je nosila košarkašku loptu te sam shvatio da su došle da igraju košarku. Mi smo bili kod prvog koša a one su otišle da igraju na drugom. Posmatrali smo ih neko vreme kako se zabavljaju i kako igraju. Crnokosa je bila malo spontana i izgleda da je skoro počela da igra, a plavuša je bila odlična,kao da ceo život igra košarku. Slušali smo i šta su pričale i kako su se smejale. Po njihovoj priči sam zaključio da crnokosa ima dečka a da je plavuša single. Nisam toliko obraćao pažnju na detalje sve dok crnokosa nije pitala plavušu šta će da obuče za žurku u klubu u koji su večeras išle. Shvatio sam da će ići u isti klub u koji i mi trebamo da idemo. Nije mi se svidela pomisao šta bi im se moglo desiti tamo, jer ipak to nije običan klub. Taj klub uglavnom bude pun pijanih likova koji bi naterali svaku devojku na ono što one ne žele. A i u njemu je bilo mnogo slučajeva drogiranja i otmica. U svakom slučaju se večeras ništa lepo neće desiti. Dok su one pričale o izlasku u klub Hyunjin, Felix, Jeongin i Changbin su nastavili da igraju košarku. Devojke su primetile to i nakon kratkog vremena su otišle sa terena. Ja sam nastavio da pričam sa ostatkom ekipe koja je i dalje sedela na klupama do mene.

Jisung pov.

Devojke su se ubrzo pokupile i otišle sa terena te je Chan nastavio da priča o planu. U jednom trenutku sam ga zamišljen prekinuo.
" Misliš li da bismo ih trebali pustiti večeras u taj klub?"
Chan me je začuđeno pogledao kao i ostali momci. Verovatno su odmah shvatili zašto sam pitao.
"Hyung da li si se ti to zaljubio?" Razigrani me je upitao Jeongin. Pogledao sam ga oštrim pogledom te je on odmah prestao da se smeje.
"Mogli bismo da ih izvučemo nekako, ako ti je baš stalo do njih." Chan mi je zbunjeno odgovorio. "A poznaješ ih?"
"Ne, ali mi se sviđaju."
"Misliš plavuša ti se sviđa" Zadirkivao je Minho.
"Minhoo"
"Jisung moraš mi reći razlog zbog kog bismo ih vadili odatle večeras. Da li ti se stvarno sviđa ta plavuša?"(Chan)
"I više nego što misliš."
"Znači da učinimo sve da bude tvoj, ha?" Ni od kuda mi se iza leđa stvorio Hyunjin.
"Pa mogli biste."
"Dobro. Ali morate ih izvući pre pokretanja plana. Jasno."
Svi smo klimnuli svojim glavama da.