Senke prošlosti

Ne verujem tom čoveku.

Anu je probudio vrisak iz Miline sobe.
"Mila!" Kada je ušla u njenu sobu ona je bila na podu teško dišući.
Shvativši šta se dešava, zgrabila je pumpicu za kiseonik i prislonila je uz Milino lice.
"Ššššš, prošlo je, tu sam pored tebe." Milovala je po kosi I držala u svim naručuju dok je Mila pokušavala da se pribere.
Tog jutra se vodio razgovor za koji je Mila znala da ga ne može izbeći.
Ana je bila uplašena jer Mila već duže vreme nije imala astmičini napad.
"Rekla si da je prestalo."
"Izgleda da se navratilo. Žao mi je što si morala da ustaneš tako rano zbog mene."
"Mila ne izvinjavaj se zbog gluposti."
"Treba da se vratiš u Pariz, ja sam dobro. Zaista nema potrebe da budeš ovde, imaš i svoje obaveze."
"Opet radiš istu stvar." Ana je iscrpljeno uzdahnula i popila gutljaj čaja.
"Čim se osetiš ugroženo, pokušavaš da sve koji su ti bar malo bliski oteraš od sebe,a onda nestaneš bez traga. I znam to lice, ponovo imaš osećaj da je vreme da ponovo nestaneš."
"Znaš da uvek na kraju budem u pravu kada kažem da imam loš predosećaj."
"Znam. Hoćeš li da mi kažeš o čemu se radi, jer osećam kao da mi mnogo toga ne govoriš." Pogledala je pažljivo a Mila je neko vreme ćutke gledala na ulicu sa prozora. Bila je to mirna ulica i zbog toga je volela. Kuća u kojoj je živela je pripadala njenoj majci Heleni, jedina imovina koju joj nisu oduzeli i za koju niko nije znao. Nije htela da menja raspored u njoj kada se uselila. Bila je strarinski opremljena ali elegantna sa tepisima, vezama i slikama koje je Helena donosila sa svih strana sveta.
Ana je govorila da bi sa predmetima u njenoj kući zaradila čitavo bogatstvo.
Mislila je da je sigurna u tom gradu i toj kući ali više se nije osećala tako.
"Kada sam došla ovde osećala sam kao da cu konačno naći mir negde, ali kada sam ja u pitanju to je prosto nemoguće." Tužno se nasmešila i uzdahnula
"Dugo nisam imala košmare i taman kada sam se opustila i počela da živim punim plućima , oni su se vratili. Ne znam, ponekad imam osećaj kao da me neko nadgleda i prati. Mozda sam samo paranoična ali ne mogu da se otarasim tog osećaja. Možda je to samo postalo toliko jako u meni da se ponekad uplašim i sopstvene senke. Kao da ludim."
Ana je nežno uzela njenu ruku u svoju i uzdahnula. Mila nikad nije grešila sa svojim predosećajima i to ju je i plašilo, donekle. Ali ona sama ne videvši nikakvu opasnost oko njih jer je Mila konačno uspela da se uklopi negde i živi kako je oduvek maštala pokušala je da je odgovori od njene sulude ideje da ponovo nestane.
"Razumljivo je da se tako osećaš. Pored svega što si preživela i normalno je da se ponekad uplašiš i sopstvene senke.
Ali ovde si sigurana Mila. Imaš divne prijatelje, srudiraš, družiš se. Konačno si se opustila negde i to te plaši jer si naviknuta na drugačiji način života ali nema potrebe da se plaišiš više , veruj mi.
"Da moji prijatelji znaju ko sam otišli bi, neosvrćući se. Suzi....lažem tu devojku već godinu dana, da ona zna moj pravi identitet nikad me vise ne bih ni pogledala. Istina je surova znam, ali to je istina, nikada nigde neću da se osećam slobodno ni sigurno . Nikada nigde neću da pronađem mir. I onaj komandant...."
"Mila, zar ćemo opet o tome?" Nervozno je uzdahnula pitajući se kada će se ta devojka već jednom opustiti.
"Mila to je samo lik kojem si ti malo uvredila ego dok si se sa nama raspravljala u tom kafiću. Muškarci ne vole devojke koje puno pričaju i one pametne. On je potpuno bezopasan faktor u celoj ovoj priči. Opusti se već jednom, molim te. Postaješ stvarno paranoična."
"U pravu si, samo sam paranoična." Na kraju je posustala jer je znala da je Ana drugačije neće ostaviti na miru. Za je sve krivila košmare. Bilo joj je teško da prihvati cinjenenicu da je konačno slobodna jer nije bila naviknuta na mir, zato se i osećala tako. Tešila se tim rečima.

Damjan

"Znaci ipak prihvataš zadatak?" Upitao ga je Jovan dok je on u ruci držao taj fajl.
"Prihvatam. Biće to mačji kašalj za mene."
"Čudno, zar nisi rekao da ti ne pada na pamet da jurcaš za nekom devojkom?" Upitao ga je pronicljivo

"Generalu se taj slučaj čini bitnim. Njegova opsesija iz prošlosti, smiriće se tek kad je se reši. Znaš i sam koliko dugujem tom čoveku." Odpio je gutljaj viskija dok ga je Jovan posmatrao sa nepoverenjem. To nije izgledalo samo kao usluga koju čini Generalu.
"Šta planiraš da radiš?"
"Devojka je već zagrizla mamac koji sam bacio. Shvatila je pretnju. Postaće opreznija, svesna je da joj je identitet u opasnosti i zbog toga će posatati neproračunata, što ću ja naravno da iskoristim protiv nje i maska će da joj padne." Samouvereno se nasmejao
"Treba da si svestan da neko ko godinama beži može da bude i veoma opasan i nepredvidiv. Namerno si dopustio da sazna ko si i na šta si sposoban. Može lako ponovo da nestane pre nego što trepneš."
"To je i čini zabavnom. Ostavio sam je zbunjenu sinoć, i to je sada muči. Zanima je šta znam i sta želim od nje a čim se oseti čak i malo ugroženo pokušaće da pobegne, i tu ću je privesti. To će je razotkriti."
"Toliko si siguran da je ta devojka Irina Orlova?"
"Pročitao sam dokument. Ako uporedis Irininu sliku i Milinu sličnosti ne mogu da se zanemare. Ko god da joj je sredio nov identitet djavolski se potrudio da svakom zamaže oči, njen dosije je savršen. I šta misliš kome je pripadala kuca u kojoj sad živi." Upitao je a Jovan ga je upitno pogledao.
"Heleni Orlov. Bila je to njena devojačka kuća za koju niko nije znao jer je odrasla u Rusiji. I previše očigledna slučajnost da je Mila odabrala da živi baš u njoj, zar ne?"
"Ne razumem zašto je odlučila da bude toliko očigledna."
"Zato što se opustila ili je jednostavno uverena da niko ne može da joj skine masku."
"Plaši me činjenica da sve ovo doživljaš kao igru. Odbijao si zadatak sve dok ti ta devojka nije povredila ego. Pazi da na kraju ne postaneš i previše predvidiv."
"Za šta me to smatraš?" Pogledao ga je u čudu jer je Jovan najbolje znao da se on sa poslom nikad ne igra.
"Ja sam tvoj zamenik a u isto vreme i najbolji prijatelj, poznajem te najbolje.
Ona svakako ne izgleda kao laka devojka i proračunata je što se dalo videti u onom kaficu. Njena prošlost je čini opasnom, nepredvidivom ali i mudrom. Mozda je zagrizla tvoj mamac ali plen će do kraja tražiti način da se oslobodi iz kandži predatora.
Ako već želiš da potpališ vatru pazi da na kraju ti ne budeš taj koji će da se opeče."
"Sa razlogom si moj zamenik." Uzvratio mu je jednako ozbiljan pogled
"Nikada nisam omašio ni u jednom zadatku pa neću ni u ovom. Svestan sam tvojih reči. Ali, ako lovac želi da uhvati dobar plen, mora da postavi i dobru zamku. Ja na svojoj već radim."