LAZAR

2.1K 111 8
                                    

Probudim se jos jedno jutro sam u krevetu.Stanem skuvam kafu i sednem na terasu.
Pogled mi opet odluta na susednu kucicu.
Sjetim se Marka juce kada su se vratili sa kupovine.Kao da je odrastao preko noci.Nije skakao kao svaki prethodni put i radovao se igrackama.

- Ja sam velik ujace ,nek igraju Filip i Teo- pokazao je prstom na svoja braca.

Pogledam u Tamaru sa izdignutom obrvom a ona se nasmeje i slegne ramenima.
Ocigledno je zaista zaljubljen.Bas me zanima kakva je ta devojcica koja ga je opcinila toliko.

Ustanem i idem na dorucak kod sestre.Uvek kada sam kuci doruckujemo zajedno.
Sedimo i pricamo o neobaveznim temama i uzivamo.
Malo kasnije negde oko podne Marko ustaje i izlazi napolje bez reci.Pratim ga pogledom i vidim da staje kod kapije.Otvora je a tamo devojcica,preljepa mala devojcica.

Uvodi je u dvoriste,sedaju na ljuljasci ispod drveta i pocinju da se smeju.

Osvrcem se i gledam da i ovi njegovi gledaju u tom pravcu i ne trepcu.

- Sta je ovo bilo- pitam malo glasnije a oni prsnu u smeh.

- Dosla nam snaja u goste - kaze Sasa ali za tu rec dobije cusku po glavu od njegove zene.

- Jel se on zaista zaljubio jebote,ne prepoznajem ga-

- Ne lupajte gluposti deca se samo druze- kaze Tamara malo ljuto.

- Kao da su telepatski povezani covece.Otkud je znao da je bas u tom trenutku ispred kapije?- pitam

- Svaki dan u isto vreme se nalaze i provode vreme zajedno.Ona nije znala nikog kada su se doselili i bila je jako povucena.Sa Markom su se povezali i druze se to je sve.- zavrsi moja sesta.

Zavrsimo temu i ubrzo krenem kuci.
Gjavo mi neda mira i odem kod ljuljaske.
Oni su zadubljeni u prici i ne primecuju me.Nakasljem se lazno i oni dignu svoje glavice.

- Zdavo deco,sta radite? -

- Pricamo- kaze Marko

- Zdravo lutko ,ja sam Lazar .Kako se ti zoves?- pruzim ruku devojcici a ona kao da se postidela pa jedva kaze.

- Ja sam Mina - pa spusti svoj maleni dlan u moju veliku saku.

Tako je sva mala ,nezna i krhka.Ali prelepa je zato me ne cudi se ovaj nas klipan zacopao u nju.
Vidim da se oseca nelagodno a on to primeti pa spusti svoju ruku preko njena ramena.
Osecam se kao ujez zato se okrenem i odem.
Oni imaju neki svoj svet i uzivaju u njemu.

Prolaze dani i dolazi ponedeljak.
Kuci je opet ludnica.Spremanje za skolu i vrtic je u toku.Marko krece u skolu a Filip i Teo u vrtic.

Odem kuci da bi se spremili na vreme i sidjem u garazu da izvadim auto jer planiram da se provozam malo.Danas su svi zauzeti i bice mi dosadno kuci.
Silazim dole a iza kapije dolaze glasove.Pomerim se ka kapiju i prepoznam Markov glas.

- Nemoj da brines,ja sam tu da te cuvam.Necu dopustiti da te iko dira veruj mi.

-Ne plasim se ,ali sam jako uzbudjena Marko.Neznam kakva su deca i kako ce me prihvatiti.- kaze drugi glas a ja i bez da vidim znam kome pripada.
Ottrgnem se od ogradu i odem.
Upalim auto i izadjem iz dvorista .U tom trenutku ispred kucice staje prelepa brineta .Otkud se ona stvorila ovde i ko je ona uopste.
A onda devojcica se okrece i pocinje da trci ka njoj dok vice
-mama,mama.

Bokte sta je ovo? Zena je Minina verzija u vecem i zrelijem izdanju.

Nisam normalan...
Ugasim auto na sred ulicu i izadjem napolje. Ona stoji a pored nje su Mina i Marko.

-Dobro jutro - pozdravim ih

-Dobro jutro - odvrate u glas

-Ja sam Lazar ,Tamarin brat - pretstavim se

-Ja sam Jelena,drago mi je - kaze ona i spoji ruku sa mojom.

- Jeste li se spremile za skolu ?Jeste li uzbudjeni?- pitam decu.

- Jesmo - kazu oboje u glas.

- Nek vam je sa srecom i zelim vam puno uspeha.- pozelim srecu deci.

-Hvala ujace
-Hvala -
Uzvrate oboje i upute mi skrzave osmehe.

-Pozeli srecu i teti Jeleni - kaze Marko

-A sto njoj ,jel to i ona krece u skoli?- pitam a oni pocinju da se smeju

-Ona ce biti nas skolski psiholog- pojasni sveznalica mala.

-Zaista, pa onda srecno i tebi Jelena puno uspeha u poslu.

- Hvala - kaze malo postidjeno.

Izlazi Tamara sa drugim banditima i pridruzuju nam se na ulici.

- Bato gde ces - pita moja seka.

- Idem malo vani ,trebaju mi neke stvari.Jel zelite da vas odbacim do negde?

- Ne mi cemo peske imamo dovoljno vremena taman cemo prosetati malo.

- U redu onda vidimo se kasnije,i jos jednom srecno svima .- pozdravim se ,i nastavim tamo gde sam krenuo.

Mala je preslikana majka.Iste crte lica,iste oci,isti osmeh.Obe su prelepe.Ali ko zna sta krije ta lepota ispod povrsine.
Nastavim svoj put i iskljucim svoje misli.

 SUDBINE 🔚Where stories live. Discover now