Da li ste se ikada zapitali sta je to ljubav? Da li je to nesto sto je samo izmisljeno radi verovanja i nade ili je nesto sto zapravo postoji? Da li leptirici u stomaku stvarno postoje ili je u pitanju samo mit? Sva ova pitanja su bila u glavi decka smedje kose i kestenastih ociju koji je radio domaci i slusao svoju playlistu na Spotify. Sedeo je u skolskoj klupi nakon sto su se svi casovi zavrsili i radio domaci iz Likovnog. Dok je listao wikipediu kako bi nasao nesto zanimljivo o umetnicima u Renesansi neko ga je potapsao po ramenu. Od straha se brzo okrenuo i video lepog i visokog decka sa jako sirokim ramenima i prelepim smedjim ocima koje su vise izgledale zeleno nego smedje ali nema veze.
"Izvini, mislio sam da sam jedini ovde trenutno" "Ne, izvini ti. Nisam trebao tako da se prikradam, stvarno sam idiot" "Pa u tvoju odbranu, nosio sam slusalice tako da nemas o cemu da brines" "Ok, ja sam Strahinja" "Drago mi je Strahinja, ja sam Marko" Dok je Marko pricao sa ovim zgodnim deckom osecao se kao da se topi i kao da je na najsigurnijem mestu na svetu. Ovaj decko je imao tako zapanjujuce oci da je delovalo kao da kriju veliku tajnu. Deluje tako misteriozno sto je Marku odgovaralo. "Mogu li da sednem pored tebe?" Upitao ga je sa velikim osmehom na licu. "Naravno, izvoli" rekao je Marko izvlaceci stolicu Strahinji. "Radis domaci iz likovnog?" "Da, ali je veoma tesko" rekao je Marko zabacujuci glavu nazad kao da zeli da se baci sa stolice. "Dozvoli meni da ti pomognem, ja predajem likovno na jednom univerzitetu, zato sam dosao ovde da zamenim nastavnicu likovnog Gospodju Lukovic" "Stvarno? Ali nije li to varanje, mislim nije meni problem da varam samo nisam navikao da to radim sa nastavnikom likovnog" "Profesorom likovnog, i da hocu da ti pomognem" rekao je Strahinja gledajuci u Markove oci. "Mozes li mozda da mi pomognes i sa crtezom iz likovnog posto nisam bas najbolji u crtanju?" "Naravno" rekao je Strahinja a onda se nasmejao i okrenuo pogled ka telefonu na kome je bila wikipedia. Dok su pisali domaci o umetnicima dosta su se zabavili i odlucili da ce da predju na crtez.
"Sta je tema crteza?" Upitao je Strahinja vadeci cetkice iz kese za likovno. "Pejzaz" odgovorio je Marko i izvadio papir iz bloka. "Prvo skiciraj gde zelis da ti bude drvece i sve ostalo pa cemo posle da predjemo na bojenje" "Ok, rekao si da menjas nastavnicu Lukovic?" "Da, zasto?" "Pa ona meni predaje sto znaci da si ti zaducen da mi ocenis ovaj rad" rece Marko sa velikim osmehom na licu. "Ok, to je super znaci bolje ti je da ovo ne zabrljas" odgovorio je Strahinja pokusavajuci da zvuci strogo a zatim su obojica poceli da se smeju. Kada je Marko zavrsio sa crtanjem odlucili su da predju na bojenje. "Ovde ces morati da pazis" rece Strahinja pokazujuci prstom na deo papira. Marko ga je samo pogledao a onda poceo da vuce cetkicu po papiru. "Ne,ne! Moras manje pritiskati cetkicu" rece Strahinja hvatajuci Markovu ruku i pokazujuci mu kako da manje pritiska cerkicu. U tom trenutku oboje su nesto osetili, samo su pogledali jedno u drugo.
U Markovim mislima:
Ne znam zasto ali ovaj osecaj mi se svidja. Sta je ovo i zasto ovo osecam? Jesam li lud posto nisam mislio da biti lud moze da bude ovako lepo? Nisam siguran koji je razlog ali bih bas voleo da legnem na Strahinjine grudi. Imam osecaj kao da ludim, noga mi se trese i znoj mi lije niz obraz. Jesam li..? O ne, ne, ne, nema sanse da je to u pitanju. Zasto se onda ovako osecam? Nemam zasta da poricem, svidja mi se Strahinja. Nikada nisam ocekivao da cu da se zaljubim u profesora ali ipak jesam i cak je musko. Kako je ovo moguce? Da li da mu kazem? Ne... nema sanse! Ako bih to uradio odmah bi se udaljio od mene i mozda bi cak bio uhapsen, mislim znam da on ima samo 18 godina ali ipak. Sta da radim?!
Kraj misli:
Tisinu je prekinuo Strahinja i nastavili su da boje crtez. Nakon sto su zavrsili Marko se spakovao i krenuo kuci dok je Strahinja jos ostao u skoli kako bi zavrsio neku papirologiju. Dok je Marko isao ka kuci razmisljao je o Strahinji i njegovim krupnim misicavim rukama oko njegovog vrata. Nije bio siguran sta da radi ali jedno je bitno, mora da prihvati sebe i prihvati cinjenicu da nikada nece moci da ostvari svoj mali san.Sutra izbacujem Part 2 tako da se nadam da cete uzivati🥰🏳️🌈❤️
BẠN ĐANG ĐỌC
Nestvarna ljubav
Lãng mạnPrica o tihom uceniku koji se nikada nije zaljubio dok nije upoznao 18 godisnjeg profesora likovnog koji ce ga ostaviti bez daha. Da li ce oni biti samo prijatelji ili ce se prijateljstvo pretvoriti u nesto vece? Saznajte citajuci ovu knjigu❤️📖