Kai
Svi Kinezi su mi isti. Osim što su im face identične, čak su im i tela slična. Retko se vidi debeo ili ekstremno star Kinez. Mada, isto to i oni kažu za nas belce. Smatrao sam da je to sranje. Zašto sve ovo govorim? Trenutno sam bio na ubilačkoj misiji koja je podrazumevala pronalazak jedne osobe, nekada omiljene, sada neprijatelja broj jedan. Moja mržnja nije imala granice. Zbog toga sam bio u Japanu zadnjih mesec dana i svakog jebenog dana gledao njihove face. Obzirom da ih nisam poznavao dobro kao ni njihovu kulturu prešaltao sam se na Kineze i ono što znam o njima. Nisu bili isti narod, to mi je jasno i koliko sam shvatio nisu se baš ni voleli. Jebalo mi se i za jedne i za druge. Tražio sam Vitoriu u jebenom Tokiju, u gradu od osam miliona ljudi i bez ikakve predstave kako da je nađem. To je ostavilo posledice po moju psihu jer sam bio na mrtvoj tački ukupno trideset dana.
Pre nego što sam krenuo, otac me je potapšao po leđima i namignuo mi. Bilo je to neko muško sranje. On je mislio da želim samo da je jebem i kao i svaki muškarac nije video ništa čudno u tome da provedem mesec dana u jebenom Tokiju i tražim iglu u plastu sena kako bih dobio malo italijanske pičkice. Moja majka, bog i batina, užasna i pronicljiva žena mi je rekla da sam moron i da postavim prioritete malo drugačije. Ona nije volela Vitoriu jer je smatrala da me koristi i da mi lomi srce kad god joj to padne na pamet. Moja majka nije bila u pravu. Vitoria mi jeste jednom zaista slomila srce ali tad sam imao šesnaest godina i tek sam izgubio nevinost. Nije mi trebalo puno da se slomim kao neka mala pizda kad mi je rekla da je najbolje da ostanemo najbolji prijatelji. Zaključao sam se u svoju sobu i tri dana slušao Nightwish i oblačio se u crno. To je trajalo stvarno samo tri dana i nakon toga sam u inat prokletoj Vitorii jebao njenu najbolju drugaricu. U to vreme nisam bio neki jebač da se razumemo, ali mala gadura je shvatila poentu a to je da ne sme da se igra sa mnom. Moj otac je bio Ares Hant, ugledni biznismen, porodični čovek i voleo je svoju suprugu nenormalnom ljubavlju. Moja majka je bila Bjanka Margaret Hant, bivša princeza, fenomenalna majka i najbolje ljudsko biće koje sam ikad upoznao. Bila je junakinja modernog doba. A ja? Od njih dvoje nasledio sam samo najgore stvari. Tvrdoglavost na oboje, majčinu ljubomoru, očeve kratke živce i osvetoljubivost od oboje. Bio sam katastrofalno ljudsko biće, osveta mi je bila druga koža i tako davno sam se zarekao da ću se osvetiti Viotorii za sva sranja koja mi je priredila da sam čak i zaboravio kad je to bilo. No, nisam zaboravio da se osvetim. Zato sam sada sa dvadeset i osam godina, već trideseti dan u potrazi za malim lopovom i jebeno nemam predstavu kako da je nađem.
Moja porodica je stvarno imala sreće. Uvek bismo nalazili novac na ulici iako nam nije trebao. Davno izgubljene stvari bi se pojavljivale same od sebe i bili smo jedni od onih ljudi za koje drugi govore oni srećnici. To se još jednom pokazalo kao istina jer sam stajao na pešačkom prelazu na Hačiku, na jebeno najvećem trgu u Tokiju, u gradu od osam miliona ljudi i preko puta ulice video ni manje ni više nego Vitoriu kako se slika. Tri fotografa su je slikala dok je ona pozirala u nekoj japanskoj školskoj uniformi. Izgledala je bolesno seksi i zapitao sam se da li sada radi kao pornografski model i slika se malo drugačije. Italiju je napustila zauvek tačno pre dvanaest godina a čuo sam da je ovde u Japanu zadnje dve godine i igra se manekenke. Dve godine, tačno onoliko koliko je dugo i tražim od kad je ona sve sjebala. I jebe se sa nekim muškim manekenima. U zadnjih pet godina je tri puta bila verena a od toga je jednom pobegla sa sopstvenog venčanja. I to sam načuo. Vitoria je bila žderačica muškaraca, seks je volela više nego hleb da jede i svi su joj se divili na lepoti i fantastičnom telu. Osim što je bila užasna žena i užasna osoba, imala je još jednu manu. Nikad nije umela da me odbije. A to mi je otvaralo tako mnogo opcija da sam se nasmejao sam za sebe. Našao sam je, jebaću je i konačno završiti sa njom jednom zauvek. Naravno, nakon što joj naplatim za svako zlodelo koje je napravila.
Prešao sam preko ulice i naslonio se na banderu pored njenih fotografa. Nije me primetila. Nastavila je da pozira kao jebena Japanka, napućenih usta dok joj se suknjica njihala i umalo pokazala gaćice. No, toliko je bila daleko od ovdašnjih žena sa svojom dugom riđom kosom, pegicama na nosu i jebeno najmačkastijim očima na svetu. Bile su zelene sa gustim trepavicama i hipnotišuće. Imala je pune crvene usne sa gornjom više izraženom i malo preklopljene kečeve. Izgledala je kao naivna tinejdžerka iako je odavno prestala to da bude, ali nisam se davao zavarati obzirom da sam je odlično poznavao.
