Kai
Ja sam otac. To je bila prva i jedina informacija koja mi je bila u glavi u trenutku kad sam video Vitoriu i Atinu na ulici. Krenuo sam na ručak u restoran jer sam kasnije tog dana imao rezervisan let za Italiju i sasvim slučajno sam ih video. To popodne kad sam napustio njen stan bio sam jebeno uništen jer sam zaista mislio da je abortirala moje dete. Jasno je odakle toliko iznenađenje.
Moja ćerka Atina je bila lepa kao neka boginja, sa crnom bojom kose kao što je moja i sa Vitoriinim zelenim očima. Imala je punačke obraze i napućena crvena usta, krupne oči i bila je skoro ćelava ali je na nekoliko pramenova kose imala šnalice. Bila je debeljuškasta i tamanila je hranu sa guštom i neverovatno rumene obraze. Moja i Vitoriina ćerka je bila zdrava, napredna i umela je nekoliko reči da izgovori. Bila je naša, bila je obasuta ljubavlju i bila je srećna beba. A ja sam bio otac, do skoro potpuno nesvestan da imam dete i u ogromnom zaostatku za koji je kriva samo Vitoria. Imao sam dvadeset i osam godina, previše para, malo vremena i puno ambicija. Nisam se plašio vezivanja i očinstva. Hteo sam je uz sebe i da učestvujem u njenom odgajanju. Hteo sam i da zadavim Vitoriu jer mi je uzela nešto tako dragoceno kao što su prvi trenuci sa bebom. Vitoria i ja se znamo toliki niz godina, rasli smo zajedno i toliko puta sam joj u životu pomogao da me je zaista zabrinula njena histerija oko navodnog braka i oduzimanje njene slobode. Nikada joj nisam želeo loše. Nikada nisam planirao da je vežem za sebe i onemogućim joj slobodu izbora. To su bile gluposti koje je navodila jer je jedini problem koji je ona imala bio nedostatak ljubavi prema meni. Znao sam da me ne voli odavno i u prvom trenutku kad sam to shvatio naravno da mi nije bilo prijatno. Preboleo sam to sranje i krenuo dalje. To je očekivala moja porodica od mene ali još važnije sam sam sebi postavio kao cilj da je zaboravim.
No, ostao sam u hotelu u Tokiju narednih par dana. Vitoria mi je ponudila da spavam kod nje u stanu ali sam odbio to sranje. Još neki seks nije dolazio u obzir a i bilo mi je potrebno neko vreme da sam sa sobom sednem i razmislim. Pošto nije imala puno posla u pozorištu, nije vodila ni Atinu u vrtić. Proveli smo tih nekoliko dana zajedno u njihovom stanu ili napolju. Ja sam se upoznavao sa svojom ćerkom a Vitoria i ja smo se ponašali opušteno kao prijatelji što smo zapravo oduvek i bili kad bih sumirao sve između nas. Ništa nije bilo naopako u našem trojcu, makar je Vitoria tako mislila. Najviše sam bio srećan jer je Atina bila zadovoljna beba. No, imao sam obaveze u Rimu gde sam zadnjih par godina živeo i morao sam da se vratim.
Moja firma koju sam osnovao po završetku fakulteta se bavila pružanjem usluga svakome kome je bila potrebna zaštita. Radio sam isti posao kao svoj otac nekada ali nisam od njega uzeo ni cent. Imao sam još iz srednje škole dovoljno kontakta i uvek dobru žvaku da sam pokrenem posao i nađem odgovarajući kadar. Toliko sam se proširio do sada da sam potpuno preuzeo monopol ne samo nad Italijom već i nad Engleskom i Francuskom. Bio sam bolji od svog oca u poslu i iako je njemu taj posao služio kao razonoda ja sam mu ga ugasio uz osmeh. Stvar u našoj porodici je bila da smo para imali kao kiše. Moja majka je bila bolesno bogata zbog nasledstva koje joj je ostavila moja baba Margaret, moja braće i sestre su svi imali završene fakultete i sopstvene biznise i svi su radili nešto drugo. Moj otac je u vreme kad je upoznao moju majku težio skoro pola milijarde funti, godinama kasnije to je udvostručio. Kad je shvatio da mu ljudi odlaze u bolju firmu i kad je shvatio da sam ja taj seronja koji mu urušava posao, samo se nacerio i potapšao me po leđima. Znam da je bio ponosan na mene jer za razliku od druge petoro dece koje su imali ja sam bio najteži za odgajanje. Plašili su se da se drogiram, da valjam drogu i da će me neko ubiti jer sam išao okolo i samo se tukao. Bio sam ponosan jer su moji roditelji bili ponosni na mene. To mi je bilo vrlo važno jer sam bio svestan koliko su truda uložili u nas šestoro da nas izvedu na pravi put. Iako je Vitoria iz nekog razloga imala problem sa mojom majkom i celom porodicom, niko od nas nije bio moron, nismo mislili da vladamo svetom i uglavnom nas je sve boleo kurac šta ko radi. Moja majka je bila bivša princeza, zapisana u istoriji kao prva osoba koja se odrekla titule i drame joj je bilo dosta za čitav život. Moj otac je samo gledao u moju majku da ga čak ni deca nisu nešto preterano zanimala. Nije imao nikakav stav o našim partnerima i da li želimo decu ili ne želimo. Moja majka je samo htela da uživa sa Aresom, puno su putovali, čuvali unučiće ako baš moraju i imali su svoje prijatelje sa kojima su provodili vreme. Ni nju nije preterano zanimala naša bračna situacija i od kad znam za sebe govorila je da je njen cilj u našem vaspitanju samo da budemo dobri ljudi i da niko ne upire prstom u nas. Živo joj se jebalo za naše emotivne statuse jer je rekla da je dala sve od sebe da nas izvede na pravi put i sad kad smo odrasli njen posao je završen. Bjanka nas je isterala iz kuće što je ranije mogla samo kako bi ona i Ares uživali na miru. Zbog svega toga nisam bio tačno siguran zašto je Vitoria nije volela ali jebote, to nije bio moj problem. Imao sam veće probleme a to je na primer informacija da sam prokleti otac jednoj savršenoj devojčici uz koju nisam bio nijednog trenutka kad je trebalo. Vitoria je zaslužila moj bes i nek se jebe.
