Azurne noći I

10.deo

~Adam pov~

"Pogledaj slike" rekla je Nejra i bacila mi telefon u ruke. Veliki sat u dnevnom odavno je otkucao ponoć, Mahira još nema i to me brine, nikada još nije bio ovako kasno napolju, a da nije sa nama.

"Nejra, gde je Mahir?" upitao sam je.

"Sa Rigel" nasmejala se i pogledala me podižući obrve. Odmahnuo sam glavom i čim sam zaustio da kažem nešto vrata kuće su se otvorila i u nju je ušao on, sav u nebu obavijen zvezdanom prašinom ljubavi koja mu je sevala iz očiju.

"O Romeo! Zašto si Romeo?!" Nejra je krenula odmah da ga zeza dok on na to nije obraćao pažnju, nije se bunio kao i inače, zato sam znao da je ovo nešto posebnije.

Seo je u fotelju i zavalio se sklapajući oči.

"Kako je bilo? Hajde pričaj!" povikla je.

"To mala nisu priče za tebe, hajde idi u krevet kasno je...."

"Svaki put me tako zeznete ali to nije fer jer on nju ne bi ni sreo da nije mene! Ali dobro, pamtim vam!" otišla je nevoljno i ostavila nas same. Otvorio sam galeriju i krenuo da listam slike.

"Gotovo je Adame, ja sam njen, i ne patetišem, ničiji više ne mogu biti. Uzele su me pod svoje te njene crne oči... Tako lako" govorio je, i dok je to radio ja sam zastao na nekoj nebitnoj slici i odložio telefon.

"Znaš šta nemam živaca da listam ovo da bih video kako izgledaju te dve cure. Upoznaću ih na kraju kad tad..." rekao sam pružajući mu telefon da lista sam, uzeo je telefon i nasmešio se:

"Vidi kako je slatko ispala ovde. Veruj mi da je ista i u stvarnosti" rekao je. Buljeći u tu sliku, nije me grizla radoznalost, pa sam samo ustao sa kreveta i krenuo u svoju sobu pretvarajući se da sam video sliku.

"Aha, verujem, kako ste rekli da se zove?" upitan iako mi baš i nije stalo do toga da razmišljam o njegovoj curi kad već znam mnogo lepšu, a i misao na tu lepšu čini me veoma otsutnim danima.

"Rigel. Šta je tebi, ne zanima te ni malo?"

"Apsolutno ne. Mislim drago mi je zbog tebe, ali ti i jedino ti si bitan u toj priči sa njom tako da ti moje mišljenje ni ne treba jer već vidim da te začaaaarala...." rekao sam kroz ludački smeh i krenuo na sprat.

"Ma zašto ja tebi uopšte pričam kad si ti kreten i to nikada nećeš razumeti..."

"Razume se. Nije to moj fah brate, žene ne zaslužuju ljubav, jer je svaka apsolutno na kraju ista..." rekao sam.

"Nemoj da te čuje Nejra!" gromoglasno smo se nasmejala i na kraju konačno uspem da odem u svoju sobu.

~Mahir pov~

"Ma kakav crni agent, Ziade. Sve sam ih provaljivali i svi su mrtvi, nema šanse da se oko tog zeznem. Ne brini, misli o odmoru ne o poslu..." pošaljem mu poruku sa poslovnog telefona i zahvalim se još više u fotelju umorno trljajući oči.

"Šta nije okej, Mahire?" upitala je tihim I milim tonom Lejla. Sela je na naslon za ruke ove fotelje na kojoj sam bio i rukom prešla preko moje kose.

"Šta bi moglo da ne bude okej? Sve je sjajno, samo sam umoran..."

"Pa kako i ne bi bio kad si tek sad stigao, bio si čitav dan u lepoj šetnji sa neznanko..."

"Čemu taj ton?"

"Ničemu, samo ne mogu da verujem kako si lako pao na nju. Ne deluje mi tako mazno Mahire, a nije ni nešto lepa, nemoj da te prevari njena umiljata faca..."

"Mirišem ti ljubomoru"

"Ja? Ne, samo te upozorava da bi pazio..."

"Ne brini se ti. Znam sam da se snalazim..."

Nastaviće se....