Krenuo je da ponire. Kroz kružni prozor videlo se more, videlo se kopno i grad. Kružio je iznad vode i postepeno se spuštao. U stomaku joj je igralo od promene visine.
Kad je avion uz blago cimanje konačno dotakao pistu antalijskog aerodroma pustila je naslone za ruke i izvukla ogledalce iz tašne. Oči su joj bile crvene od plakanja a lice podbulo. Plakala je već dva dana sa povremenim kraćim pauzama. Nije bilo šanse da drugačije izgleda.
U roku od sat vremena čekala je u nekoliko redova. Prvo da izađe iz aviona, pa na pasoškoj kontroli, zatim na preuzimanju prtljaga i kad je konačno napustila aerodrom, sada čeka da bi ušla u autobus.
I onda opazi poznato lice. Stajao je pred autobusom i preusmeravao putnike. Gospode, koliko je prošlo? 15... 20 godina? Sedela je sa njim sve četiri godine u srednjoj školi. Bili su deo iste ekipe. Pisao joj je sastave za svaki pismeni iz srpskog. Pokušala je da se seti šta se desilo. Kako su izgubili kontakt. Nekad su zapravo bili bliski. Njegova mama je pravila najbolje šnenokle na svetu i skoro je uvek bila pozvana kad su one bile spremane
Pokusao je da upiše književnost, još uvek se seća kako je predano spremao prijemni ali nije uspeo. Svet mu se srušio i ... to je vreme kad je upoznala Marka, sve je u magnovenju i dalje... samo je nestao.
Gde li je otišao? Zašto ga nije nikad pozvala? Što nije on nju?
Upoznala je Marka tada... kao klasična glupača, što je očito i dalje, sa svima je prekinula kontakte i sasvim se posvetila kretenu. Prošle su godine dok nije shvatila sa kim ima posla, godine da shvati da je ostala sasvim sama i da kraj sebe ima čoveka kome ne može da veruje. Onda je bilo kasno da se bilo kome više javi.
Izgleda dobro. Oduvek je izgledao dobro. Izuzetno visok, širokih ramena, dugih vitki nogu, sve su devojke uzdisale za njim. Ima te trepavice i sanjiv pogled, padale su na to. Svako malo joj je neka prilazila i raspitivala se o njemu. Jedna je čak optužila da ga želi za sebe, da zato odbija da im da njegov broj.
Istina je da mu je uvek prenosila ko je zainteresovana strana i da je on uvek odmahivao glavom - nezainteresovano.
Zna tačan dan kad ga je poslednji put videla, 28. jun, poslednji dan škole, njegov rođendan.Svake godine je žurka za njegov rođendan označavala poslednji dan škole. Tako su slavili i jedno i drugo.
Te godine škola je završena ranije, i tog su dana dobili knjižice a ona je srela Marka, jjubav svog života. Ma kako ga mrzela danas, on je ljubav njenog života. Nikada ni za koga nije osetila ništa slično, iako ga nije videla već 15 godina.
YOU ARE READING
Na toj žurci, pre 18 godina
RomanceAna je prevarena, ponovo. U besu uzima pasoš i seda na prvi let. Samo ovo putovanje je neće odvesti tamo gde očekuje, naprotiv, vratiće je u prošlost.