Kai
Prošlost
Moji roditelji nisu razumeli jednu fundamentalnu stvar. Nije da nisam mogao da funkcionišem bez Vitorie. Jednostavno nisam to želeo. Nisam želeo život bez nje. Nje se radilo o tome da sam opsednut njom iz nekih mladalačkih i glupih razloga. Nisam mogao jednostavno da je zaboravim i prestanem da je volim. Bila je tako duboko u svakoj mojoj pori, jedina misao u glavi i neko ko mi je do osamnaeste godine slomio srce jedno trideset puta.
Moja majka mi je hiljadu puta do sada tražila da joj navedem razloge zbog kojih volim Vitoriu. To su bile gluposti. Nisam mogao da izdvojim nijedan konkretan razlog i da joj ga kažem a da ga ona prihvati. Sve se svodilo na ono da smo prijatelji, da je jednostavno volim i dodajte na to svaku drugu glupost. Razumeo sam Vitoriu. Svaku njenu misao, svako osećanje i strah. Znao sam kako diše, kako gleda na svet i šta želi od njega. Znao sam čega se najviše boji, koliko dece želi da ima i koji je njen najveći san. Znao sam svaku njenu prljavu misao, poremećenu fantaziju i toliko sam joj bio lojalan da bi rame uz rame kopali grob za osobu koju bi ona ubila. Vitoria je bila moja srodna duša i to nije moglo da se promeni. Znao sam da je ista situacija i kod nje. Ona možda jeste bežala od mene, od nas, od onoga što smo mogli da postanemo, od gomile osećaja i straha od vezivanja ali nije mogla da pobegne zauvek. Znao sam da će se Vitoria vratiti a kad će to biti i zašto, totalno mi je bilo nebitno. Nas dvoje smo bili toksični jedno za drugo, toksični za druge ljude sa kojima smo ponekad bili i poremećeni do one mere da kad bi čak i moji roditelji znali o čemu pričamo i kako se ponašamo kad smo zajedno zapitali bi se o sopstvenom detetu.
Bila je ko zna gde zadnjih nekoliko godina i radila ko zna šta. Znao sam da je snalažljiva dovoljno i da nema potrebe da se brinem za nju. Vitoria nije bila jedna od onih koji bi posle nekoliko pada odustali, vratili se na početak i crkli od gladi. Imao sam dobar osećaj za nju i znao sam da će ostvariti sve što poželi. Ubijalo me je samo to što je nisam imao za sebe onoliko koliko sam želeo.
- Ne slušaš me Kai. - tačno.
- Slušam te Alisia.
- O čemu sam pričala onda?
- Hm, o rođendanskom poklonu za tvoju babu koji je sledeće nedelje.
- I šta još?
- Ne znam.
- Vidiš? O tome ti pričam.
- Dobro, ponovi mi? - nisam želeo da mi ponovi ali to se očekivalo od mene. Ja sam možda bio najgore dete koje su moji roditelji napravili od nas šestoro ali sam za okolinu bio fin mladić, lepo vaspitan i svim babama sam govorio dobro jutro. To se očekivalo od mene a ja sam svoju ulogu rado ispunjavao. Nisam bio opsednut tuđim mišljenjem ali ako je nekoj babi dan bio bolji jer sam je pitao o unucima, nije mi bio nikakav problem da napravim taj ustupak. Međutim, Alisiina baba nikako nije bila moj problem. A nije ni Alisia. A ni cela njena jebena porodica koja je pre pedeset godina migrirala u Italiju iz Meksika. Alisia je imala veliko dupe, usku pičkicu i neverovatno duboko grlo. Jebalo mi se za ono što je izlazilo iz njega. Ona je trebala da zna svoj posao i svoje mesto ali izgleda da je bilo tačno ono što se pričalo za Latino devojke. Nisu volele da im se govori šta da rade.
- Želim da upoznaš moju porodicu. Na pomenutom babinom rođendanu.
- Ne želim da upoznam tvoju porodicu.
- Prošlo je pet meseci Kai, a ti se ponašaš bezobrazno. - ošinula me je kosom, odmerila kao da ima moć da donosi odluke umesto mene i govori mi šta da radim a onda je potpuno iracionalno uzela u ruke svoje sise. Alisia je bila luda a ja sam želeo da istog trenutka odjebe odavde.
- Moglo je da prođe pet miliona meseci Alisia i odgovor bi bio isti. Hajde kupi stvari i gubi se iz mog stana. Završili smo.
- Kako?
