Azurne noći I

17.deo

~Adam pov~

Mirno sam doručkovao sam sa sobom sve dok moj mir nisu narušili neki glasni koraci. Nageo sam se i izvirio da vidim ko to tako besno silazi niz stepenice u cik zore, a onda ugledao nju. Ispravio sam se i spustio viljušku kako bih mogao da je dozovem.

"Rigel" okrenula se i blago se osmehnula, gotovo da ni nije, ali bilo je tu nekog smeška na njenim usnama.

"Dobro jutro Adame" od malo dužeg gledanja u nju primetio sam suzice i tih glas koji je bio sav u nekom tužnom tonu, odmah sam ustao i prišao joj.

"Hoćeš li da jedeš sa mnom? Gde ti je Mahir?"

"Ne, za prvo pitanje, hvala. A za drugo, ne zanima me..." sagela se samo na sekund ili dva da obuje svoje sandale i tiho prošaputala:

"Kreten" u svoju bradu. Klimnuo sam glavom shvativši da su nastali prvi problemi u raju. Oslonio sam se o zid i izvukao ključ od kola ih džepa, ona me zbunjeno pogledala, a ja sam samo blago dotakao prstom njen nos bez da je išta pitam, nisam hteo još i ja da joj nanosom bol: "Vozim te kući..."

"A Eni?"

"Ne brini za nju tu je na sigurnom..." klimnula je glavom i snuždeno krenula za mnom, svete vreme sam preko ramena gledao je li joj malo bolje, ali idalje su iz njenih tužnih okica navirale bezbrojne suze.

Kakav kreten, šta li joj je rekao kad se ovako rastužila?

Otvorio sam joj vrata na šta je tiho zahvalila i sela u kola. Vožnja ka njenom stanu bila je čist muk, nijedno od nas nije pričalo, a ja sam samo u mislima imao milion planova kako da je nasmejem. Na pola puta zakočio sam i okrenuo auto ka suprotnom pravcu od njenog stana.

"Hej, kuda me vodiš? Stan je tamo..."

"Neću da te gledam tako tužnu i da te vratim u stan kako bi plakala još više. Veruj mi da šta god ti je rekao.... Nije mislio tako, ti njemu mnogo značiš."

"Čula sam i to, ne brini. Neću da pričamo o tome više. I evo neću plakati u pravu si. Preterujem..."

"Nisam rekao da preteruješ, to bi zvučalo kao da mi smeta to što sad plačeš. Isplači se, ja ću da te slušam pa makar i samo plakala...." ubrzo je opet zavladala tišina, ja sam nas doveo do mesta na koje sam želeo. Bila je to jedna mala plažica kamena koja je vodila čak i do jedne pećine u kojoj se krio najlepši deo mora i najlepša plava boja..

"Hajde dođi" izašao sam iz kola pustivši je da sama izađe onda kad to bude htela, nije joj mnogo trebalo. Stala je tik do mene i upitala:

"Zašto mi ovo niko nije ranije pokazao?"

"Ne dolazimo često ovde. Prate nas loša sećanja. Hajde želim da ti pokažem izbliza sve...."

"Ali stani.... Nemam kupaći, a ova haljina i nije baš za vodu, uništiće se..." svukao sam svoju majicu i pružio joj je.

"Obuci nju, meni i tako ništa ne treba. Ali budi brza..." klimnula je glavom i zatražila mi samo da joj otkopčam haljinu kako bi se presvukla.

Spustio sam prste na tu tamniju nijansu kože koja je bila mekana poput svile. Pomakao sam njenu kosu ultra sporim pokretom samo kako bih prstima prešao što više milimetara te lepe kože.

"Imaš jako nežan dodir..." zakikoće se dok u uglu mojih usana zaigra blag osmeh dok na njenom telu pod prstima počinjem da osećam neravnine, toliko se ježila od mene da mi je postalo slatko. Duž celog rajsferšlusa koji sam otkopčao polako, da je nekako ne povredim, ja sam prstom klizeo po sredini njenih sada golih leđa.

"Jesi li?" odmah se trgnem iz transa i maknem ruke od nje.

"Jesam..." lagano sam s vratio korak unazad i spustio se na plažu. Kažiprst mi je idalje brideo imao sam osećaj kao da je idalje pod mojim prstima njeno telo.

Moram da se obuzdam!

Nastaviće se....