Azurne noći I

27.deo

Probudio me cvrkut ptica i neki razgovor ljudi. Prvo sam lagano otvorila oči zbog sunca koje je bilo upereno, čini mi se, samo ka njima. Čim sam se uverila da je prejako povukla sam se u ćebe bliže Mahirovim grudima. Na njima osećala sam se nekako spokojno i mirno.

Svaki otkucaj njegovog srca bio je kao smirujući napitak za moj um.

Imala sam nameru da ga probudim, ali da to uradim tako slatko i nežno, da mu pređe u naviku da češće spavamo ovako zagrljeni.

U toku noći, kako se zora bližila, postajalo je sve toplije, zato smo oboje skinuli dukseve i okačili ih na ljuljašku iznad glave. Zato mi je sad put, do mesta na koje sam želela, bio još pregledniji i lakši.

Uvukla sam svoje tople prste u njegovu majicu i lagano se premestila na laktove koje sam oslonila o njega. Čim sam prstima preletela preko njegovih grudi promeškoljio se i otvorio oči.

"Ah... Možeš li da izdržiš koji minut da me ne pipkaš svuda? Znam da sam privlačan i da te prosto mami ali-.." zapušim te brbljive usne svojim i legnem celim telom preko njega.

"Mmmmm, udavi me moja malena slatkice" proizvodio je, pre svega, tihe slatke zvuke zadovoljstva nastalog zbog mojih poljubaca i malo maženja.

"Pa ako tako nastavite i hoće" oboje skočimo kad na nekoliko centimetara od nas začujemo Nerminov glas. Stajao je skrštenih ruku na svojim širokim prsima i držao kafu u ruci.

"Oprostite" izgovorom dok lagano sedam u turski sed na ljuljašku. Spustio je pogled na kratko, a zatim njime odmerio oboje od glave do pete.

"Je l vam bilo hladno sinoć?"

"Ne, grejali smo jedno drugo. Tek ovih noći se uveravam u to koliko je zapravo njeno telo toplo, uvek i svugde. Kao da večno grlim malenu peć"

"Kakvo ljubavno poređenje, sine. Prosto sam zadivljen..." obojica su prasnuli u smeh, dok sam ih ja posmatrala prilično pažljivo. Tako su ličili jedan na drugoga, potpuno iste crte lica, potpuno isti osmeh... Pa te predivne oči.

"Izvoli mila, ovo je za tebe... Onako kako voliš" Alena izgovori kad se ni od kuda pojavi iza Nerminovih leđa. Nije ni čudo što je nisam videla, on je čovek krupan sam po sebi, građen je identično kao Mahir.

"Kako ste znali?" upitala sam uz osmeh uzimajući obazrivo šoljicu iz njenih ruku.

"Ne odajem svoje tajne" namigne mi i pogleda u Mahira koji se potajno smeška. Zaista pamti svaki sitnicu o meni, pa čak i kakvu tačno kafu pijem iako kod moje prosečne kafe, da bi bila baš takva kakva treba biti, ima milion i jedan postupak u proceduri pravljenja.

"Voleo bih da prošetamo kad se obučeš, učinila bi mi tu uslugu?" Nermin me upita uz brilijantan osmeh koji prosto nisam mogla tek tako da odbacim i kažem mu ne.

"Naravno gospodine"

"Sviđa mi se poštovanje koje mi ukazuješ. Već si mi draga." slegne ramenima i krene ka stolu koji je bio na drugom kraju dvorišta iza brojnih stabala i ukrasnog cveća.

"Ovo je novo. Šta si mu uradila? Nije nikada nikome rekao da mu je drag tako brzo" Mahir začuđeno izusti dok posmatra Nermina kako odlazi.

"Tvoj otac je uvek takav sa dobrim ljudima. Hajde sad ustanite, postavila sam sto. Pa da doručkujemo svi zajedno..." odmah krenem da ustanem za Alenom, ali se velika šaka nađe preko mog čela i vrati me ogromnom snagom unazad.

"Stižemo!" rekao je Aleni malo glasnije da bi ga čula i ugnjavio me svojim telom jer odlazak mu svakako nije bio na pameti.

Nastaviće se...