BATLEROVI (završena)

16. poglavlje

Kristijan nije mogao da dočeka da se večera završi. Sedeo je za dugačkim trpezarijskim stolom kao po kazni dok su mu misli bile na potpuno drugom mestu.
Odjurio bi on i ranije u "Tunel", ali je znao da će se klub, ukoliko je osposobljen za rad, otvoriti tek kasnije pa nije bilo svrhe da žuri. Osećao je Kinkejdov pogled na sebi i u jednom trenutku bio na ivici da se izdere na njega i kaže mu da prestane da ga tako uporno procenjuje i analizira. Ipak, uspeo je da se suzdrži i bilo mu je drago zbog toga.
Raspoloženje mu se u sekundi popravilo kada je još s puta video osvetljen "Tunel", baš onako kako je to danima već priželjkivao. Skrenuo je na parking na kom je već bilo automobila. Srce mu je tuklo kao školarcu pred prvi sastanak i gotovo da mu je došlo da se sam sebi nasmeje. Međutim, morao je da prizna da mu se sviđalo to kako se osećao. Iako mu nikada nije nedostajalo uzbuđenja i premda je uvek živeo punim plućima, Reina je činila da se oseća življe nego ikad. Doslovno je mogao da oseti kako mu krv teče kroz vene.
Adrenalin ga je radio kao da se upravo sprema da skoči sa planine. Činilo mu se da bi tu istu planinu lako mogao i da pomeri. Iščekivanje i ta ludačka energija činili su da se oseća moćno poput Supermena. Ušao je u klub s namerom da potraži Pirata, ali ono što je u tom trenutku video načisto mu je pomračilo um.

Ista ona plavuša koja mu je prve večeri dovela Reinu u sobu sada ju je vodila prema stolu za kojim je sedeo neki ćelavi matorac sa debelom cigarom između usana. Njegov gladan i pokvaren pogled klizio je po Reini kako kakva gadna sluz. Izgledala je jednako prestrašeno kao i one večeri kada ju je prvi put video.
Svo ono ushićenje koje ga je do maločas držalo sada se pretvorilo u zaslepljujući gnev i ljubomoru od koje mu je krv ključala. Odjurio je do stola toliko brzo da je usput oborio nekoliko stolica i time odmah skrenuo pažnju na sebe.
Matorac je i dalje bio zauzet balavljenjem nad Reinom, pa nije uspeo da sakrije iznenađenja kada se Kristijan stvorio ispred njega i gurnuo ga tako da se zateturao unazad i jedva uspeo da se zadrži na nogama. Obezbeđenje je odreagovalo i pritrčalo s namerom da izvedu Kristijana i zaštite mušteriju na koju je nasrnuo, ali Kristijan je već u ruci držao pištolj uperen u matorca. Tip je očigledno bio neka krupna zverka što se moglo zaključiti, pre svega, po njegovoj garderobi, ali i zbog činjenice da je pored klupskog obezbeđenja imao i svoje lično koje je, nažlost, debelo zakazalo. Neki kurčeviti seronja ga je držao na nišanu zbog čega se osećao kao poslednja budala. Kipteo je od besa.

- Koji je tvoj problem, pequeño*?! Znaš li ti upšte ko sam ja?! - siktao je stariji muškarac.
- Boli me kurac ko si, matori! Ova mala je moja i moraćeš da držiš te smežurane ruke dalje od nje ako ne želiš da ti ih odsečem! - odvratio je Kristijan ne skrivajući bes, pa se obratio jednom od tipova iz klupskog obezbeđenja. - Zovi mi Pirata odmah! -

Međutim, za tim nije bilo potrebe, jer se Pirat pojavio bez poziva. Po izrazu njegovog lica lako se dalo zaključiti koliko je nezadovoljan zbog incidenta koji je izbio.

- Evo me. - promrsio je gledajući Kristijana.
- Šta se ovo dešava, Pirate?! Neću da tolerišem da se neki napaljeni majmun izdrkava na meni! - pobunio se matorac.
- Izvinjavam se zbog toga, gospodine Mendez! Došlo je do malog neporazuma zbog kog je ovaj gospodin očigledno preterano burno reagovao! Ova devojka je zauzeta, a Estela to nije znala! Oprostite zbog neprijatnosti. Dobićete dve devojke potpuno beplatno! A ti spusti taj prokleti pištolj smesta! - pokušao je Pirat da smiri situaciju na kraju prostrelivši Kristijana jednim namrštenim okom.

Ovaj kao da nije mario za haos koji je napravio, a pogotovu ne što je Pirat zbog toga besan.

- Mislio sam da imamo dogovor! - dreknuo je i dalje držeći uperen pištolj u onog matorca.
- Imamo ga i dalje. Kao što rekoh, samo je došlo do nesporazuma! A sad spusti taj pištolj i vodi malu u sobu pre nego što se predomislim i zabranim ti da dolaziš ovamo! - Pirat je bio uporan.