SRELA SAM TE U ITALIJI

13 Zoe

- Zar nije divno?
Izgledao je kao da zaista uživa po prvi put.
- Uhusko, mm, hoshaš?
Mrmljao je između zalogaja, tako da sam se nasmejala i pokušala da ga razumem.
Dovela sam ga u hotel "La Giostra"
sa čarobnom atmosferom i vrhunskom kuhinjom, a on je očima već jeo jelovnik.
Ja sam izabrala odrezak na firentinski način ili kako ga ovde zovu Bistecca alla fiorentina, a on je uzeo testeninu sa raznolikim umacima.
Mada je hrana bila skupa posle većanja, složili smo se da nećemo štedeti na hrani.
Gledala sam okolinu i divila se koliko je lepo, a ljudi oko nas su uživali u svakom zalogaju.
Nisam mogla  skinuti pogled s' njega. Svaki njegov zalogaj, svaki osmeh između našeg razgovora, bude nešto u meni.
Osećam kako se moj svet sužava na tu scenu - njega, hranu i njegovu prisutnost.
Leptirići u stomaku su poput malih ptica koje igraju svoju melodiju dok uživam  u trenucima s njim.
Njegov osmeh mi je kao sunce koje obasjava  srce, a svaki njegov pokret je ples u mojoj duši.
Osećam kako se zaljubljujem, kako mi emocije preplavljuju srce.
Gledam ga sa divljenjem i strahom, divim se njemu koji gazi kroz život sa toliko tereta, a strah postaje deo nje onog trenutka kada shvati da se sutra sve završava.
Pomislila sam da hodalam po ivici snova, strepeći od rastanka sa tim osećajem slobode koji sam okusila poslednja dva dana.
Umirala sam od straha da ću se probuditi i shvatiti da je sve bilo samo prolazna iluzija, jer prvi put osećam moć biranja, moć koju nikada pre nisam poznavala.
- O čemu misliš?
Pažljivo sam primetila dve bore koje su se nesvesno nabrale na njegovom čelu.
Iako sam osetila strah od  rastanka, nisam želela da ga dodatno uznemirim.
Razmišljam koliko je ovo ukusno i gdje ti stane sva ta hrana koju pojedeš,"?
-"Nisi ni svesna koliko mogu pojesti. Mada, mislim da verovatno više mogu popiti nego što mogu pojesti," rekao je s osmehom.
- "Predpostavljam da možeš više popiti nego što možeš pojesti. Tako da, ovog puta ću ti dopustiti da odabereš čašu vina.
- Hoćeš li mi preporučiti najbolje italijansko vino? Ti si ipak specijalista  za alkohol,"
-To je lako, "mahnuo je rukom prema konobaru i kada je konobar stigao naručio je Sassicaia flašu vina.
Konbar ga je pogledao čudno, a on je izvadio karticu i pružio mu uz grimasu.
Konabar se uzvrpoljio i otišao žurno.
-"Zašto se konobar toliko uznemirio i zašto si ti platio?" upitala sam primećujući njegovu reakciju. "Ipak sam ja zvala na ručak. Trebala sam ja da platim. A to vino... čudno je, zar ne?
-Imaš hiljadu i jedno pitanje, osmehnuo se.

U tom trenutku se konobar vratio noseći karticu koju joj mu je vratio , a na poslužavniku su bile i dve čaše divno prozirnog vina.
Zurila sam  u to vino, pitajući se što ga čini tako posebnim?
Konobar je pažljivo spustio čaše na stol, a ja sam iskoristila priliku da ga upitm zašto je baš to vino odabrao i da mi ispriča nešto o njemu.
-I dalje si večito znatiželjna?
-Daaa.
-Ne ovoga puta, samo uživaj.
Pogledala sam u njega , zatim  uzela gutljaj vina.
Osećaj kako se vino sliva niz grlo bio je neverovatan.
Shvatila sam da neću dobiti odgovore od njega jer, čini se, kada nešto odluči, to i ostvari.
To sam barem zaključila iz ovih trodnevnih poznanstava s njim. Uzela sam u obzir njegovo ponašanje još od trenutka kada je povraćao u fontani, shvativši da ga zapravo poznajem duže od tri dana.
-"O čemu razmišljaš sada?", spustivši čašu polako pored sebe i fiksirajući ga pogledom, čekajući odgovor.
On se malo zamislio, uzeo još jedan gutljaj vina, pa se okrenuo prema meni.
-"Razmišljam o tome kako je sve ovo neverovatno.
-Ja i ti sedimo zajedno, pijemo vino. - Tamo negde, malo dalje od nas je neka ekonomska konferencija koju čak i ne razumem.
-Vodiš me u Veronu, bacamo naučiće u fontanu" .
- Ponekad pomislim da sam zaista u nekom neverovatnom romanu."
Odsmehnula sam se i videla kako se i na njegovom licu širi smeh.
- U stvari, mislim da smo oboje sada imali zarazan osmeh jer isto to sam ja pomislila" .
Neverovatno je. Pre samo dva, tri dana sedela sam kod kuće i razmišljala kako moj život baš i nije ispunjen zanimljivim događajima.
A sada sam u Firenzi i pijem vino sa dečkom koga ni ne znam dovoljno dobro, ali ovo se čini kao da ga znam godinama.
-Gde idemo dalje?
Pojeli smo sve što nam je bilo servirano, hrana je bila ukusna, vino je bilo fantastično. Nisam htela da mu kažem koliko mi se dopalo vino da ne pomisli da ga hvalim.
-Hajde sa mnom.
-Ustala sam i pogledala ga.
-Znala sam da je ovo ludost što ću uraditi, ali zar ceo život nije jedna velika ludost?