10. DEO

131 7 0
                                    

*Nenadova Perspektiva*

Kako je samo zgodna i koliko joj samo moje ruke dobro stoje na njenim kukovima. Ali ne moram da se iskontrolišem, ne smem da joj dozvolim da upravlja sa mnom. Koliko god teško bilo, skupim nekako snage da se odmaknem od nje. I dok me ona besno gleda ja zakopčavam preostalu dugmad na svojoj košulji

"Zašto si stao?!?"

" Imamo sastanak za manje od 10 minuta, tako da siđi sa stola i upristoji se"

"Molim?!?!?!"

"Žao mi je maco..nisam ja neki paćenik koji će trčati čim malo mahneš repom"

Ostavljajući je besnu u kancelariji odlazim u salu za sastanke gde me već čekaju Petar i Srđan

"Aman brate, gde si do sada??"

" Žao mi je gospodo.."

Okrenem se ka njima sa ukupno tri dugmeta i otiscima karmina po vratu

"Neodložne obaveze"

Zavalim se u stolicu, aa oni se samo nasmeju. U tom mom trenutku likovanja u salu uđe besna Katarina. Krene ka Srđanu I Petru i počasti ih izveštačenim osmehom

" Pa ako ste se upoznali mogli bi da počnemo"

"Naravno"

Nas trojica počnemo da objašnjavamo Katarini kako planiramo da nam ova firma služi samo kao paravan za pranje krvavih para. Naravno ne tim rečima, ne bi bilo dobro po nas da ova mala njuškica skonta ono što planiramo.

Nakon dva sata našeg konstantnog pričanja i njenog bezemocionalnog klimanja glavom, konačno je rešila da progovori

"Dakle..Vas trojica hoćete da Vam ja kroz firmu okrenem Vaš prljav novac na 90 stepeni"

"Eee jebi ga.."

Izgovori Srđan poraženo. Dzabe sve kada ova žena očigledno ima muški mozak...

Nasloni se rukama na sto i pogleda nas svu trojicu pojedinačno kao majka decu koja su pokušala da je slažu

"Nema apsolutne šanse"

Krene da skuplja svoje papire, aa ja je uhvatim za ruku

"Koliki deo hoćeš?"

Potegnem ovo pitanje kao iz topa, aa Srđan i Petar me ošinu pogledima. Već novac delimo na tri dela ali ako ova mala pristane moćićemo da delimo i na deset i opet će biti mnogo love

"Stvar je principa dečko"

Istrgne ruku iz moje i krene ka vratima, Petar potrči za njom i pridrži ih da se ne otvore

" Ne poznajem te mnogo, ali ako je Nenad odličio da ti kaže za ovo onda sam siguran da ne možemo da uspemo bez tebe, razumem da imaš principe, ali ovaj posao ti samo može pomoći"

Pogleda Petra direktno u oči i nasmeje mu se, aa ja osetim neki jako stran osećaj gledajući tu scenu ispred sebe

" Ii ja bih te pozvao na večeru sutra uveče ako nemaš ništa protiv"

Ovog puta se on njoj nasmeje i namigne joj, a ona se okrene i ponovo priđe stolu

"Imam dva uslova"

"Slušamo"

"Prvi od cele zarade 50% ide meni, drugi na sve papire se potpisuje samo i isključivo direktor firme"

I nisam ni sumnjao da nije na sve mislila, očigledno hoće da me strpa u zatvor

" Kako da znam da me nećeš strpati u zatvor posle prvog potpisa"

"Jebi ga nemaš izbora, moraćeš da mi veruješ"

Zašto sam morao da glumim ludilo i ne opalim je na onom stolu tamo malo pre. Ništa gore od nedojebane žene...

"Pristajemo"

Izgovori Petar dok ja nisam imao ni šansu da razmislim. Ona se na brzinu osmehne i izađe iz sale, očigledno pokušavajući da pobegne dok se ne predomislim. 

Idalje te čekamजहाँ कहानियाँ रहती हैं। अभी खोजें