Idalje te čekam

11.DEO

Katarinina perspektiva

Raščešljavam rukom lokne koje sam pre par trenutaka pustila iz viklera. Pripremam se za večeru sa Petrom, zašto? ne znam, i iskreno nije mi ni jasno zašto sam ja to prihvatila uopšte. Svo vreme dok se spremam u glavi mi je samo Nenad, zašto mene zanima kako se taj idiot oseća zbog ovoga. 

Navlačim na sebe dugu crnu haljinu uz telo i obuvam crne lakovane štikle. Dok sam stavljala minđuše začulo se zvono na vratima. Okrenem se ka satu na zidu i začudim se, zar nismo rekli u 10? Krenem ka vratima i sa druge strane me dočeka upravo čovek o kom razmišljam ceo dan.

" Od kud ti ovde?"

Pitam ga odsečno dok me on lagano odmerava od glave do pete. Posle dobrih par minuta ćutanja i njegovog odugovlačenja udostojio se da progovori 

" Došao sam da ti donesem potpisane papire, i da ti prenesem Petrovo izvinjenje."

" Izvinjenje?"

" Da rekao mi je da je u nekoj frci i da ti prenesem da odlaže večeru."

" Aa zašto mi to on nije rekao?"

" Ne znam, pozovi pa pitaj"

Zaobiđe me i uđe u moj stan kao da je njegov, zasedne u fotelju i iz bifea izvadi konjak. Dok sipa tečnost lagano u čašu, ja kiptim od besa 

" Dobro dao si mi dokumenta sada možeš da ideš."

Nasmeje se ni ne pogledavši me 

" Zašto?, ne umeš da prihvatiš ispalu?"

" Daj molim te, nisam ja neka balava klinka, ne volim nepoželjne u svojoj kući!"

" Aa to sam ja.."

Ustane i za tren oka ja se nađem pribijena uz zid 

" Ja sam po tvom mišljenju nepoželjan?"

" Oo itekako!"

" Aa je l sam ti i prekjuče bio nepoželjan kad si me molila za još na kancelarijskom stolu?"

Zbunim se na ove njegove reči, nije, itekako nije bio nepoželjan, čak šta više bio je itekako poželjan duboko u meni 

" Odgovori mi Katarina"

Izgovori grubim hrapavim glasom, što moje telo natera na neku čudnu toplinu i ježenje kože

"Nisi.."

Spustim glavu kao devojčica koja se srami. On spusti ruku na moj vrat i krene da me lagano ljubi po vratu i dekolteu. Šara svojim rukama po mom telu dok ja nepomična stojim i ne reagujem na sve te dodire

" Nenade skloni se od mene, ne žel.."

" Ućuti i ljubi me!"

Izgovori naređivački i ja kao rob njegovih reči krenem sa izvršavanjem. Te jake ruke, razvijena leđa, ta figura kojoj se ne može odoleti su u meni budile samo žudnju za još. Još njega i njegovih dodira..