Zašto Mi?

Dan ceremonije

"Ella." - prisao mi je, - "daj.. Ella ne placi" - pomilovao me je po obrazi i zagrlio, a ja sam jos jace pocela da placem, glavom zaronjenom u njegove grudi.
"Tesko mi je Noah, jako mi je tesko Noah!" - lupila sam ga pesnicama po grudima i udaljila se korak od njega, - "nestanes i onda se pojavis, pa sta sve radis Noah jebote? Imas dete, koliko vec meseci ima. Zenu sa kojom si tri godine Noah..."
"Ja nestanem?" - upitao me je u pola recenice a ja sam kliknula glavom
"I pojavis se tako niotkud"
"Ne, ne, stani. Ja nestanem?" - klimnula sam glavom ponovo, - "Jebote Ella, ali ja ne znam koga ti zajebavas"
"M..molim?"
"Ko je nestao pre cetiri godine i pojavio se niotkud? Ja?!"
Cutala sam. Nisam znala sta da izgovorim u ovom momentu.
"Ti si ta koja je nestala i sve upropastila!" - uperio je prst u mene, - "Ti i samo jebeno ti! Da nisi nestala zbog Murata.."
"Nisam bas zbog njeg..."
"Ne prekidaj me Ella. Da nisi njega upoznala ne bi otisla. Uveren sam u to i ne mozes da me ubedis u suprotno."
Stajao je u mestu i gledao u mene kao da ce me svaki cas ubiti.
"Raspravljali smo vec o ovome i ne zelim vise da se vracam na to. A uvek se vracam. Zelim samo da znas da u subotu imas sastanak u Istanbulu" - tako ozbiljan, hladnim tonom glasa izgovorio je sve.
"Znam, citam mejlove Noah" - a ja tako uplakana i dalje, isprekidanim tonom sam odgovorila.
"Imamo hotel, soba je jednokrevetna, ti i ja smo u sobi. U petak popodne nam je let, bicu kod tebe ujutru u 8h." - rekao je ne gledajuci u mene, vec je okrenut ledjima i krenuo ka izlazu. - "Budi spremna, na let se ne kasni." - otvorio je vrata i zalupio ih za sobom. Nije mi dopustio ni da kazem da li mogu ili ne.

Nejt je kasnio i dosao je sat vremena nakon Noaha kako je otisao. Bar se nisu sreli. Spremali smo se zajedno za ceremoniju, jer idemo zajedno. On kao novinar, pozvan je, a ja kao pevacica i model moram da budem tamo. Ranije doduse, bar dva sata.  Imamo jos pola sata do polaska. A sto se tice Noaha, nisam rekla Nejtu ni za sastanak u Istanbulu ni za Noaha da je bio ovde ni za to da sam plakala zbog njega. Noaha.

"Gospodijice Ella..!"
"Gospodine Hunter!"
"Da li ste vas dvoje zajedno?!"
"Gospodjice Smith!..?"

Bili su to novinari koji danas rade i koji su odlucili da mi naruse privatnost koju sam odlicno krila ovih nedelju dana.
Na sebi sam imala crvenu svetlucavu dugu haljinu sa prorezom kod leve noge i otvorenim ledjima te isto crvene stikle. Dok je Nejt bio obucen u crni sako i pantalone sa crvenom kravatom i cipelama.
Ceremonija pocinje za tacno dva sata, ja sam otisla na probu sa bendom dok je Nejt negde nestao sa svojim kolegama. Tu su poznati pevaci, poznati novinari sirom sveta. Modeli sirom sveta, neke i znam, ali najbitniji je Murat. I on je ovde.
"Murat?" - prisla sam mu iza ledja. Prepoznala sam ga cim sam usla u sobu gde se sredjuju. Okrenuo se i nasmejao.
"Hej, Ella!" - odmerio me je od glave do pete, te cvrsto zagrlio.