Savršeni zločin

šesto poglavlje

Pokupio je moje sokove i okrenuo me na stomak. Noge obavijem oko njega i on me nastavi ljubiti. Ljubio me moje trudio i stiskao ih. Jezikom je kliznuo niz sredinu njih i došao do moga pupka. Podigao se iznad mene i spustio usne na moje. Prihvatila sam njega. Samo za sebe. Odjednom je ušao do kraja i izašao. Glasno sam zastenjao i opustila se.

Teško dišući je legao pored mene.
Milos:"Ideš li kući?"
Klimnula sam glavom i ustala. Uzela sam svoje stvari sa poda i otišla u kupatilo. Skinula sam šminku i kosu svezala u pundžu, haljinu ponovo obukla na sebe i izašla.
Jana:"Ne moraš da me voziš. Pješaka ću. Nismo daleko."
Milos:"U redu onda. Vidimo se sutra."
Nakon svega par sekundi je zaspao. Došla sam do njega i pokrila ga. Izašla sam iz njegove kuće i krenula prema svojoj. Stigla sam za petnaest minuta i na kraju uhvatila Vuka sa nekom djevojkom. Prošla sam pored njih i otišla u sobu. Presvukla sam se u pidžamu i legla u krevet. Mislila sam da ću zaspati, ali nisam.

Jer....sam mislila o njemu. Prevrnem se na drugu stranu kreveta. Četiri ujutru je, a ja ne mogu zaspati.
"Laku noć ti želim."-Miloš.
Nasmiješim se i samo lajkam poruku u znak da sam je vidjela. Šta se sa mnom dešava? Ne bih trebala da mislim o njemu. Nikako. Trebalo da spavam jer sutra idem. Bože pomozi mi. Nije mi lako u životu. Pošto nisam znala šta ću raditi ustala sam iz kreveta i upalila svijetlo. Izvadila sam kofer i počela pakovati stvari. Čudi me kako sam haljine složila.
Stavila sam svega par stvari i to je to.

~>Pisac<~

Iako Jana nije cijelu noć oka sklopila ipak se spremila za dan koji slijedi. Sunce je odavno izašlo i ona je samo trebala sići na doručak, iako je zaboravila da je posvađana sa roditeljima. Uzahnula je duboko i sišla.
Jana:"Ništa ne govoriti. Sinoć sam se napila i nije mi se dalo otići u stan, a Miloš se ponudio da me poveze."
Sjela je na svoje mjesto i počela jesti.
Vuk je sjeo pored nje. Detaljnije ga pogledala i vidjela je njegove plave podočnjake. Čušnula ga nogom ispod stola i on je čudno pogleda.

Vuk:"Jano šta je bilo?"
Jana:"Kako ti je sinoć bilo?"
Upitala ga zabavljeno i nastavila jesti. Uzdahnuo je i namrštio se. Ona je bila ta koja je prošla pored njih.
Sofija:"Jano, Vuče...."
Krene da ih uhvati za ruke, ali oni se povuku. U očima njihove mame nalazila se tuga, ali sami su krivi. Sve je moglo biti kao nekada.
Vuk:"Ne hvataj me za ruku i ne obraćaj mi se tako."
Jana:"Smiri se Vuče. Pusti je neka kaže, a onda idemo."
Sofija:"Hvala. Jako mi je žao."
Jana je ustala i pokupila svoje stvari.

Jana;"Sad si se toga sjetila. Prije dva dana si bacala kamenja na nas i svašta nam govorila. I ti "oče."
Otišla je do sobe i uzela svoj kofer i izašla iz kuće. Taman sto je izašla Dijana se parkirala ispred nje.
Dijana:"Jutro, snaho."
Jana:"Dijana ne jebi me i ti."
Stavila je kofer u gepek, a torbu na zadnje sjedište.
Sjela je na kožno sjediste i naslonila glavu na prozor.

Došle smo na mjesto gdje se trebala održati obljetnica. Miloš nas je čekao sa osmijehom na licu. Izašla sam iz auta i uzela svoje kofere. Prošla sam pored njega i ušla u kući, nazovimo vilu. Dijana me smjestila u sobu, te sam izašla iz nje.
Ušla sam u "dnevni boravak" i sjela pored Vuka.
Jana:"Meni je ovo dosadno."
Hariet:"Neće biti večeras. Večera je prva noć obljetnice i bit će fantasticno."
Jana;"Čisto sumnjam, ali kako vi kažete."
Dijana se smjestila pored svoga oca i pogledala u mene.
Dijana:"Kad će Vaši doći?"
Upitala je, očigledno Vuka i mene.
Vuk:"Nadam se da neće doći."

Jana:"Rekli su oko dva-pola tri. Vuče smanji malo hormone."
Frknu i privuče me u svoj zagrljaj. Uzvrati mu i poljubim ga u obraz. Nasmijala sam se i glavu naslonila na njegovo rame. Izvadio je mobitel i uslikao nas.
Jana:"Kretenu!"
Vrisnem na njega i udarim ga "najjače" sto mogu u rame.
Vuk:"To boli."
Dijana:"Jace ga udari. Slobodno. Sinoć me isplalio."
Zbunjeno pogledam u nju i okrenem se prema svome bratu.
Vuk:"Tužibabo jedna. Slušaj Jano ne shvaćaju pogrešno. Nas dvoje smo se dogovorili da izađemo zajedno iz kluba i da je odvezem kući, ali sam otišao sa nekom djevojkom i zaboravio sam na nju."

Milos:"Zato si kreten."
Punim dlanom ga pukne po glavi i osmijehne se i kutu usne. Skrenem pogled sa njega na Dijanu.
Dijana;"Znam da ste posvađani, ali pričajte. Svi znamo šta se desilo prošlu noć."
Miloš:"Bitno je da znate. Bili smo pijani i samo se desilo."
Jana:"Ti misliš da bih ja bila sa njim u vezi? Ne!"
Milos:"Ona nije moj tip."
Jana:"Nisam njegov tip djevojke. On nije moj tip."
Miloš:"Ja nisam njen tip muškarca. I, šta Vam to govori?"
Dijana:"Govori mi da ste glupi."
Duboko uzdahnem i ustanem sa kauča. Izađem napolje i sjedne na klupu koja se nalazila u dvorištu.

Ispred se nalazila još prelijepa fontana od bijelog mermera. Trenutno želim svoj mir. Noge sam stavila na klupu i obgrlila ih. U zadnje vrijeme imam previše briga i trebala bih odbaciti od sebe. Smeta mi sva negativna energija. Prekinut mi je odmor i to najviše mrzim. Čekam da se završi obljetnica i da napokon se mogu vratiti svome odmoru. Tek je august mjesec i ja bih se trebala osjećati sretnom osobom. Trebala bih biti sa voljenom osobom negdje na putovanju ili čak odmoru. Pa ne ide to tako. Naći ću sebi momka i idemo zajedno, ne može ovako vise. Mala ptica sleti pored mene. Prekrasna je. Plava i žuta boja su njena perja i ostatak kruna, a kljun joj je crn.
Jana:"Šta se desilo ptićice? Tužna si?"
Pogledam u nju i nastavim sa svojim monologom.

Jana:"Zašto? Ti si barem slobodna. Imaš svoj mir i slobodu. A ja? Ja nažalost nemam to. Moram trpiti sve osobe koje mi idu na živce, bez prava prigovara. I još on....pa draga moja, ja lažem. On je moj tip, ali neka ovo ostane moja i tvoja mala tajna. Da li može?"
Nasmijala sam se kad je ptica zacvrkutale i graciozno odletila u nebo.
Milos:"Sad pričaš i sa pticama?"
Nakratko ga pogledam i vratim pogled na fontanu.

Jana;"Ipak su ptice one koje čuvaju tajne."
Slegnem ramenima i cijelim tijelom se okrenem prema njemu.
Milos;"Sto si me danas izbjegla?"
Jana;"Bila sam ljuta na tebe i dalje sam, ali hajde reci malo blaže. Pričam sa tobom."
Osmijehne se u kut usne i pogleda prema pravo.
Milos:"Dok sam bio u zatvoru, nedostajala si mi. Kao prijateljica iz srednje škole i fakulteta."
Jana:"Čuj ti to. Pa drago mi je Miloše. I ti si meni malo."
Nasmijala sam se u kut usne i prišla mu. Pozvao me u svoj zagrljaj kojeg sam rado prihvatila. Milos i ja možemo biti samo biti prijatelji. Naravno, da upražnjavamo seks.
Milos:"Imam pitanje. Zašto si danas tužna ?"
Jana:"Zbog Dijane i ostalih zaposlenika. Bilo mi je neugodno, a i ljuta sam na tebe bila. Sad malo manje."

Miloš;"Da li te nešto muči?"
Podigla sam glavu sa njegovog vrata i pogledala ga. Kako je jebeno znao to?
Jana:"Sve Milose. U zadnje vrijeme sam ko neka budala."
Milos;"Želiš li mi ispričati?"
Želim. Ispričat ću mu. Njega ipak znam najduže i vjerujem mu. Iako je teška budala, ipak zna saslušati i dati savjet, a meni to treba.
Jana:"Trebala sam biti na odmoru, u Grčkoj uživati, ali nisam mogla. Moji roditelji su me pozvali radi nekih slučaja i došla sam. Ti si bio taj slučaj. Bila sam u teškoj svađi sa Vukom i sve smo riješili na jednoj od večera i pojavila se Tamara, tvoja bivša djevojka. Teško mi je niko, bojala sam se za Vuka jer sam znala šta želi od njega. Onda smo otišli na večeru kako bi ona nas upoznala. I na toj večeri sam sve rekla o njoj, donekle. Pa je i ona sama priznala. Vuk je ostavio nju i stao na moju stranu i na sve to dolaze roditelji. Vuk je želio svoju firmu i dalje je želi, ali roditelji to ne dopuštaju, ne žele da im pokvari ugled koji su gradili godinama i tu smo se posvađali."

Milos me pazljivo slušao i gledao me. Pogladio me po licu.
Milos:"Ne znam šta da radiš u vezi roditelja, ali za Vuka znam. Ja ću mu pomoći da otvori firmu i razgovarati sa Vašim roditeljima."
Jana:"Uradit ćeš to?!"
Miloš:"To najviše mogu uraditi za tebe, Jano."