8

2.2K 89 3
                                    

Usao sam osjecajuci nelagodu... Ne znam koji je razlog, ali nekako djeluju kao da su ljuti i trude se da ne kriju. Mozda njih dve, ali njen otac jasno pokaze sok

-" Jesi li ti cuveni Matej Alvarez?"

-" Jesam gospodine, dobar dan... Nije mi bilo u planu da svratim i nisam doneo nista sa sobom"

-" Objasni mi Sofija kako planiras da gradis buducnost sa djecakom od 18. Godina?"

Pretrnuo sam od strogog glasa njenog oca

-" On je mladji i od tvoje sestre! Objasni mi sta tadis sa svojim zivotom!"

-" gospodine pogresno ste razumeli, Sofija je cekala svog decka kom  se isprecila nezgoda na puti do stadiona i ja sam je pitao da je odvezem... Vasa supruga me pozvala da udjem"

Njegovo lice krene poprimati normalnu boju, a majka konacno uzme vazduha  u svoja pluca cuo sam to.

-" Umalo sam dobio srcani udar. Izvini na ovakvom doceku, znam da se tako veliki igrac nase Barselone ne docekuje ali ovo mi je zivot skratilo za 5 godina."

Pogledao sam u nju koja snuzdeno sjedi na fotelju ispred  mene spustenog pogleda.

-" Ja vas necu vise zadrzavati, izvinjavam se zbog nesporazuma"

-"  Ne ostani na rucak, moramo da ispravimo ovako veliki nesporazum"

***

Nije mi bilo prijateno, daleko od toga da sam se osjetio uvredjenim samo objasnio bih jasno i glasno ovom covjeku zasto sam dobar za njegovu kcerku da je ona samo necim pokazala da me zeli.

-" Kakva je nasa Sofka kao trener?"

-"  Stroga, jedva da se sa njom moze komunicirati"

Bio sam iskren

-" ali je jasno da je profesionalac i da nas  svaki misic boli kad ima prostora za svoj pun potencijal"

-" Sofija je oduvijek htela mnogo... Ti kao neko ko je prosao sta je prosao sigurno znas koliko jaka zelja za uspjehom moze da bude"

-" sta je prosao?"

Pitala je zbunjeno

-" Nisam prosao nista strasno gospodine  Hugo."

-" Sad si veliki covjek, jako lijepo vaspitan. Odusevljavas me jer nisam mislio da neko sa toliko malo godima moze da bude tako 
zreo"

-" Godine su broj koji nije presudan. Svak je zreo onoliko koliko ga je zivot naterao da to bude."

-" Ne zamjeri mi molim te za ponasanje malo prije, ti si nevjerovatan momak samo ne zelim da nasa kcerka gubi vrijeme. Trebamo unuke, ja imam njih dvije i jos malo zivota"

-" meni izgledate sjajno"

Je sve sto kazem, ima divne roditelje ne mogu da ih krivim jer su tako postupili samo nije bilo prijatno posebno jer su mi ruke vezane. Njihova kcerka me ni ne zeli pored sebe da bih mogao da dokazem da  imam 18. Ali da sam dovoljno zreo za nju.

-" Kakav je Torres, poznajes li ga?"

-" Ne poznajem, zasto?"

Zelim da iskocim iz svoje koze trenutno.

-"tata ja sam mu trener, a ovo je sad vec dovoljno bilo cak i za njega koji se maksimlano trudi da istrpi ovu nelagodnost"

-" ne nije mi ni najmanje neugodno treneru, Vasi rositelji treba da vam vjeruju jer ste zaista sjajna osoba i trener. Znate Torres ili kog kod da Sofija izabere bice sigurno prava osoba za ceo zivot jer je ona neko ko ne dopusta svakom da udje u njen zivot"

-" Hvala sto tako lijepo govoris o nasoj kcerki"

-" Ja bih morao da idem, moji ce se zabrinuti gde sam do sada"

Slazem jer ni ne zivim sa roditeljima ali opet postalo je zaista tesko izdrzati nepetost.

-" ispraticu te"

-" Nema potrebe, znam gde je izlaz vi nastavite obrok. Nadam se da cemo se opet druziti. Hvala na divnom rucku"

-"  Nema na cemu, izvini jos jednom"

Zeleo bih da sam manje tvrdoglav i da sam samo otisao sa parkinga.

Da te imamWhere stories live. Discover now