Nikad nisam umela da pišem uvode, tako da bih mogla odmah da krenem od sredine.
Moj tata nikada nije voleo Barselonu. Za njega je bilo koji klub bio bolji od njih, čak mi je priznao da bi radije gledao Partizan nego Barsu. Navikla sam ja na to, nisam mu ni tražila da mi pušta špansku ligu, osim ako ne gledam Atletiko.
Ali, to nije značilo da ja ne znam sta se desava u tom klubu, jer me je verovatno to "Nemoj da te uhvatim da gledaš te padavičare" privlačilo. Čula sam da tu igra neki klinac, koga upoređuju sa Ronaldinjom, što je tad bilo nezamislivo. Pa zar neko da bude bolji od njega?
Uskoro sam zaboravila šta sam videla, nisam se obazirala na "argetinskog čarobnjaka o kome prica ceo svet". Sve do 2009. Već se znalo ko će da osvoji Zlatnu loptu, kao da neko nije očekivao Messija? Ne znam zašto, ali prvo što sam primetila bio je njegov osmeh, izgledao je kao da ne bi naučio ni mravu. Počela sam da gledam njegove utakmice, snimke, videe, pa čak iako nisam razumela ni reč španskog. Shvatala sam koliko je on promenio moj život za kratko vreme.
Neverovatno mi je i kad samo pomislim da on sada puni 28 godina, ne mogu da razmišljam o mogućem kraju njegove karijere. Previse sam ponosna na njega, od malog decka iz Rosarija postao je najbolji u istoriji.
Volim te Leo.
VOCÊ ESTÁ LENDO
Za sve je kriv Rio
FanficNa šta pomislite kada čujete "Devojka mega poznatog fudbalera"? Na luksuz, skupe parfeme, tašne, odeću, automobile, izlaske? Pa delimično. Ali kada se stvarno nađete u takvoj situaciji, ne znate šta vas čeka. Pa eto, zavirite u dnevnik baš jedne tak...
