Tog leta. Ti i ja. Cinilo se potpuno nestvarno..
Na vasaru te veceri,kao da se desila neka magija. Videti potpunog stranca,a ne slutiti da bas taj stranac moze da ti promeni zivot.Dok smo prolazile kroz masu,u kaficu pored sedela je grupa momaka, gledali su u nas,i dobacivali nesto. Ne obracavsi paznju na njih ,nastavile smo da se guramo kroz masu. Odlucile smo da se vozimo na panorami,dve drugarice na jednom sedistu,a ja iza njih na drugom.Odjednom panorama se naglo zaustavila i moje sediste gde sam sedela sama je puklo.
Iskliznula sam iz sedista i uspela se uhvatiti za sipku,da ostala sam da visim na panorami,smesno zar ne?
U tom trenutku sam vristala iz sveg glasa,dok se masa ljudi stvorila oko panorame,i svi su gledali u mene. A odjednom,iz te mase dole,probija se neki covek i penje se uz panoramu kako bi dosao do mene. Pomislih u sebi sta radi ova budala,jel normalan,ali kad je dosao do mene.. to je bio decko iz one grupe nekulturnih momaka u obliznjem kaficu. Uhvatio me je oko struka i prebacio preko ramena kao neku igracku i krenuo da se spusta. Pod svim tim stresom,i da kazem traumom koju sam dozivela, decko je nasao priliku dok smo se spustali dole,da me pita da izadjemo,ostala sam zatecena.
Sta mislite,da li je devojka iz price pristala da izadje sa momkom koji joj je "spasio" zivot?
