Da te imam

17

-" Da li te boli noga cesto?"

Postavio sam pitanje prije nego sto ona nastavi da ispituje mene o temi koju ne volim.

-" Ne, prestala sam da se trudim da budem fudbaler... sad sam samo trener"

-" fali li ti fudbal?"

Slegla je ramenima i pogledala u mene klimajuci glavom.

-" znam da nisam odavno priznala ovu istinu... Fali mi,  znas da na treningu gledam da loptu ne diram. Volim posao trenera samo vise bih voljela da sam dobara u fudbalu koliko u treningu"

-" Poneo sam loptu"

Tiho sam prosaputao njeno dodirujuci njenu ruku

-" mozda ne moramo da se takmicimo ali mozemo bar da probamo"

-" Gde?"

Nisam zeleo da budem napadan, te sam sklonio ruku uzimajuci telefon.

-" Slikao sam ga iza zgrada, kad smo krenuli na utakmicu cisti da imam okvirno gde je"

-" ajmo odmah"

Veselo poput djeteta je ustala, u nemogucnosti da potrci, ali opet dovoljno da me ubrza da krenemo.

-" Dakle imacu mogucnost da igram fudbala sa najpoznatijim igracem na svetu"

Zadirkivala me je naravno i radila je to tako da blesim u njenu ljepotu, njene oci, kosu, usne, noge kao neki ludak.  Kad smo stigli na teren ja nisam mogao da se ne nasmijem njenom stavu

-" Taj stav je kao da ces sad da mi  odrzis trening"

Bacim joj loptu, a ona je zdravom mogom  par puta udari i sutne opet ka meni.

-" Imaj  u vidu da ne mogu da trcim"

Trcala je koliko je mogla, kao malo dijete trudila se da bude bolja od mene. Ima kondicije i to poprilicno dosta s obzirom da ne moze trcati. Pazio sam da ne preteram ali ona je vraski dobra.

-" Nisi ocekivao?"

Rekla je kad pokusa da me prodje i spotpetlja se nespretno, ali je na vrijeme uhvatim i povucem ka sebi.

-"Vraski si dobra"

-" U fudbalu ili?"

Njene ruke su na mojim grudima i stiskanu moju majicu vjerovatno nesvjesno. Bas kao sto je moja ruka na njenom kuku i privlaci je tako da ne moze da se odvoji od mene.

-" Volim apsolutno svaki deo tebe"

Bio sam iskren ako nista bar toliko mogu

-" Voljela bih da mogu da vjerujem u to"

Utihnula je, dok ja selim ruku ka njenom obrazu njezno ga palcem milujuci.

-" Sumnjaj u sve sto kazem samo nemoj u to koliko sam spreman da ti pruzim i koliko zelim da me vidis"

-"Vidim te..."

-"Pogresnim ocima me vidis Sofija, pogledaj me bar na jedno oko kao sto gledas Toressa i postaces slijepa za sve druge..."

-" Matej..."

-" Znam da ti ne prija ovo, izvini... Ne mogu da poreknem da sve vise zelim da bar nesto osjecas prema meni. Bar eto da me vidis..."

Pustio sam je, a ona se nije odvojila vec je svoje ruke pustila sa moje majice i  prebacila ih na moje lice.

-" Vidim te Matej,  odavno te vec vidim u milion drugih te i trazim, cesto i u njemu pokusavam da nadjem ono sto samo ti imas. I znam da to nema niko, a ima svako... Ima i on samo to sto on moze da mi pruzi nista ne znaci. Mrzim sto sam starija, mrzim sto sam prvo probala tebe, pa su svi ostali izgubili vrijednost... a opet da vratim vrijeme, pijanu noc ne bih nikada promjenila."

-" ali..."

Uvijek ima prokleto ali

-" Ali milion je stvari protiv nas, a iako me srce boli kad god si sa njom... znam u dubini duse da je to jedino sto je dobro za tebe koliko i za mene. Ovo vece je bilo ljepse nego ijedno moje vece u zivotu, ali bih jako voljela da sada ne kazes nista, da idemo u hotel i da nastavis svoj zivot trudeci se da me pustis, kako bih ja pustila tebe. Ako me volis to ces uraditi..."

Spustila je svoje ruke sa mene i uzela loptu nedaleko od nas.

-" Idemo li?"

Njene oci pune suza mi stegnu svaki misic u tijelu ali ipak sam krenuo bez da ista kazem. Volim je, da... volim Sofiju