𝔩𝔧𝔲𝔟𝔬𝔪𝔬𝔯𝔞 | 𝔯𝔢𝔦𝔤𝔢𝔫 𝔵 𝔯𝔢𝔞𝔡𝔢𝔯 𝔵 𝔣𝔧𝔬𝔡𝔬𝔯

𝔩𝔧𝔲𝔟𝔬𝔪𝔬𝔯𝔞

Vazduhom pluta blagi miris ruža sa tvog stola. Te ruže ti je pre samo par dana poklonio tvoj šef, Reigen Arataka. Njegova firma, "Duhovi i Slično", se bavi isterivanjem svega paranormalnog, iako on sam nije psihik. Ipak, njegovo privlačno lice, uzak struk, i nenadmašiv šarm te vuku ka njemu. Ti, naravno, jesi najveštiji psihik u čitavom Začin gradu, koji je baš danas uništen, kada je Mob došao do 100 i postao Psiho. Reigen je bez ikakvih supernaturalnih moći uspeo da reši stvar, kao i obično. Sada tvoji nežni vitki prsti trljaju njegove tabane, pošto je izuo cipele tokom te sudbonosne bitke, i stopala su mu umorna.

"Ah, Y/N, zaista imaš vešte ruke...", reče, smeškajući se sebi. Od kako je došao u tvoj stan nije skinuo svoj pogled s tebe, a ni taj blag šarmantan osmeh sa svog lica. Osećaš leptiriće u stomaku zbog puke činjenice da je baš kod tebe došao.

"O-oh, um, hvala, heh...", odgovaraš mu s osmehom i prelaziš na masažu njegovih nožnih prstiju. Mali, pa domali, pa srednji prst, pa kažiprst, pa palac-

"Hej, šta je ovo crno-"

Kuc kuc kuc.

Ovaj romantičan trenutak prekida iznenadno kucanje na vrata.

"R-Reigene, izvini, idem samo da proverim ko je...", brzo ustaješ i otvaraš vrata.

Pred tobom je stajao izuzetno zgodan muškarac. Duga crna kosa i zavodljive ljubičaste oči. Prepoznaješ ga kao svog druga iz detinjstva, kao i bivšu simpatiju.

"F-Fjodore?"

"Konačno sam te našao, Y/N.", on uzima tvoju šaku u svoju levu ruku i ljubi je nežno. Osećaš kako ti uši crvene. Tada primećuješ da mu nedostaje cela desna podlaktica.

"Fjodore, šta ti se dogodilo?" pitaš ga zabrinuto. Niste se videli nekoliko godina, ali znaš da je skorije dobio životnu robiju. 

"Hm... duga priča. Bio bih srećan da ti ispričam uz malo čaja.", reče, a onda se iznenada namršti.

"Ko je ovo na tvom kauču?"

"To je Reigen, moj šef...", kažeš pomalo stidljivo. Reigen je sedeo tamo, potpuno bos, sa pocepanim i prljavim odelom i ispruženim nogama. 

"Tsk", zasikta, delujući pomalo zgađeno, "Smem li da uđem? Nadao sam se da ćemo biti sami, ali i ovako je u redu. Prešao sam dug put, bila bi šteta da me sad izbaciš, heh."

"Naravno! Evo, uđi, raskomoti se!", kažeš mu i odlažeš njegov kaput na svoj čiviluk. On se smešta na suprotnoj strani kauča od Reigena, a ti mu stavljaš čaj i sedaš između njih dvojice. Reigen stavlja svoja stopala u tvoje krilo, i ne možeš da ne primetiš blago podrugljiv osmeh koji upućuje Fjodoru, ali svakako nastavljaš sa masažom njegovog nožnog palca, prisećajući se nečeg velikog i crnog što mu se nalazilo ispod nokta. 

Očigledno ti je da je ovo sve Fjodoru vrlo odvratno, i malkice te je sramota, jer želiš da izgledaš što bolje u njegovim očima. Ipak, hvataš tu crnu stvar između svog palca i kažiprsta i vadiš je, ali odmah nakon toga je bacaš što dalje od sebe. To je bila mrtva bubašvaba.

"AAH!", vrisnula si. Ipak, Fjodor se samo zakikota.

"Ah, to je moja Y/N, uvek voljna da pomogne drugima, koliko god oni odvratni bili.", prokomentarisa on, pomalo zajedljivo. Reigen se samo namršti.

Ipak, ni ti ni Reigen niste mogli da vidite vrtlog emocija koji se odvijao u Fjodorovom srcu.

"Hej, Y/N, ko ti je kupio one ruže?", upita te Fjodor.

"Ja sam.", odgovori Reigen. Primećuješ da je malo produbio glas, verovatno da bi delovao više preteće.

"Pft. Misliš da bi te ona ikada mogla voleti?"

"Molim?"

"Čuo si me, Rejmonde ili kako se već zoveš. Y/N je oduvek imala oči samo za mene."

Ovo te je pomalo zaprepastilo. Mislila si da si dobro krila svoje emocije, ali on je znao za njih. Zašto onda ništa nije rekao? Zato što tvoja osećanja nisu bila uzajamna? Ili samo laže da bi oterao Reigena?

"Uhm... Ja-... Čaj...", promumlala si i pobegla u kuhinju. Dozvolila si sebi dva minuta da probistriš misli, a onda si se vratila u dnevnu sobu i poslužila Fjodoru čaj. Opet si sela između njih dvojice, ali ovaj put ti se Reigen malo približio, pre nego što te je obgrlio svojom pomalo mlitavom rukom i opet stavio svoja stopala u tvoje krilo. Nisi imala izbora, pa si opet krenula da ih masiraš, ignorišući Fjodorovo blago namršteno i prebledelo lice.

"Y/N, hteo sam da te pitam za uslugu...", poče crnokosi muškarac. Tvoje E/C oči su se susrele s njegovim ljubičastim. 

"Kao što vidiš, izgubio sam ruku, a ne mogu da je tražim nazad od osobe koja je ima, jer ne želim da pričam s tim klovnom."

Klimnula si glavom. Ne znaš o kome niti o čemu priča, ali Fjodor je tvoj dobar drug, i pomogao ti je bezbroj puta, i bila si spremna da uradiš bilo šta za njega. Uz to, delovao je malo ljubomorno na Reigena. Možda konačno imaš šansu da mu se približiš.

Fjodorov pogled se na trenutak spustio do Reigenovih stopala, koja su negovale tvoje nežne ruke, pre nego što te je opet pogledao u oči. "Y/N, molim te, daj mi svoju ruku."

Osećaš kako ti obrazi blago crvene i pružaš mu jednu svoju ruku. On je uzima i brižljivo je mazi, pre nego što je pušta. "Nisam na to mislio."

"Huh?", gledaš ga zbunjeno.

"Želim tvoju ruku, Y/N. Tvoju desnu ruku. Želim da tvoja ruka zameni moju. Ne trebaju ti dve ruke, dovoljno je da ja imam dve. Hajde da pobegnemo zajedno, od ovog odvratnog sveta. Nećeš morati ništa da radiš, ja ću raditi sve za tebe. Hajde, postani deo mene, dozvoli mi da zauvek imam deo tebe!"

"Uh- um- ruku? Ja...", polako je počinjalo da ti se vrti u glavi.

"Da, ruku, Y/N! Nije ti problem da masiraš stopala ovog šarlatana i odstranjuješ mu bubašvabe od noktiju, ali problem ti je da mi daš samo jednu svoju ruku!? Šta on ima a da ja nemam!?", povisi ton. Mrzeo je to što je znao koliko ti ne voliš bube, naročito bubašvabe. Mrzeo je što si voljna da prevaziđeš to za nekog tamo čoveka. Mrzeo je što nisi spremna da učiniš nešto veće za njega. Mrzeo je Reigena. Mrzeo je sve. Sve osim tebe.

"Ti si lud.", podsmehnu mu se Reigen, na šta Fjodor prstom dodirnu njegovo stopalo i on pade mrtav. Vrisnula si i počela da jecaš.

"Šššš, nikada te ne bih povredio, Y/N.", približio ti se i počeo je da te mazi po glavi, "Nisamm nameravao da te uplašim."

"Vidiš, da sad imam dve ruke, mogao bih i da te zagrlim...", on te poljubi u čelo. Plašila si ga se. Ali nisi mogla da porekneš da ti je njegova briga prijala. Odjednom si počela da grizeš svoj lakat najjače što možeš.

Glodala si svoju ruku skoro deset minuta pre nego što si uspela da otkineš svoju podlakticu, a Fjodorovo toplo telo je sve vreme bilo pritisnuto uz tvoje. Njegove usne su bile prislonjene uz tvoju slepoočnicu i sve vreme te je mazio po glavi.

Smešeći se, pružila si mu svoju sada otkinutu i krvavu podlakticu.

"Dobra devojka", nasmeši se on.