Paklena vatra - Feniks

Feniks 6

Stavio je ruku preko ustiju da prikrije zevanje. Bio je umoran.
Bacio je dogorelu cigaretu još uvek navaljen na zid zgrade tržnog centra. Loš info, ali akcija sprovedena kako treba.
Imali su one koje su tražili, tamo gde su želeli, u pritvoru.
Imali su ranjenog kolegu.
I uznemirene civile.
Još jednom je stavio ruku na usta.
Hotel mu nikada nije delovao slađe, nego u tom trenutku.
Ali to je bio hotel "In", u vlasništvu Darka i Sin, a u njemu je boravila Feniks. I njihovo dete. Njegov sin.

Prošao je rukom kroz kosu, neće otići na brifing sa timom, već pravo u svoj krevet. Dani provedeni na slučaju, dani provedeni na traženju Feniks polako su uzimali danak i koncentracija mu je bila veoma niska.
Došao je do srebrnog Audija sa zatamnjenim staklima i pokrenuo otključavanje centralne brave. 
Nasmešio se. Taj automobil ih je upoznao. Nekoliko godina ranije, onda kada je bio dao sebi jedno obećanje. Da je neće uvući u svoj svet.
A uvukao je veoma duboko.

'Stvarno nećeš da dođeš na brifing?', javio se čim je telefon zazvonio. Vozio je ka izlazu iz grada, ka svojoj novoj kući.

'Ne mogu. Ako krenem, verovatno ću se slupati. Mrtav sam!'

'Mrtav si odavno. Trebala sam da te ubijem onda, sada će te ubiti ona.'

'Neće, ne poznaješ je', bio je na izmaku snage, ali i strpljenja.

'Nisi nas upoznao, sve se brzo odigralo...'

Tačno, sve se brzo odigralo, tada. Treba da bude pametniji, sada!

Nekoliko godina ranije...

Usne su joj bile meke, a sočne. Usne su joj bile jebozovne, pomislio je kada je prekinula poljubac i odaljila se od njega.

"Poljubac zahvalnosti ili poljubac -vadi me odavde?"

"Molim?"

"Poljubila si me na isti način kao Nešu preksinoć. On je trebao da glumi tvog verenika. Šta znači ovaj poljubac?"

"Možda sam želela da te poljubim? Nisi računao na to?"

"Možda ja tebe želim da ljubim ostatak dana?", pribio je uz svoje telo, ruku zavukao pod njenu majicu, "Možda želim da te bolje upoznam?"

"Možda nije pametno da me upoznaš, bolje? Ja nisam neko s kim bi trebao da se igraš", udisala je njegov miris, a vrat je morala da iskrivi kako bi ga pogledala u oči, "Strašno poštujem sebe. Ne želim avanturu niti da budem nečija tajna zanimacija. Ja zahtevam sve ili ništa, zahtevam posvećenost i ne prihvatam manje."

"Ne igram se s tobom. Rekao sam ti, želim da te upoznam, to i radim. Nismo vesele zeke ni ti ni ja. I nemoj mi reći da možeš zaštiti sve momke sa kojima radiš? Tebe će sakriti, svako od njih, ali su i sami u opsanosti."

"Kada smo od ljubljenja došli do dubokih tema?"

"Ljubljenje i duboke teme idu jedno s drugim. Bez raščišćavanja dubokih tema, nema ljubljenja."

"Onda, idem kući", pokušala je da se iskobelja iz njegovog zagrljaja, ali Bojanovo iskustvo je prednjačilo nad Sanjinom mladošću.

"Ideš kući, kada završimo razgovor", spustio je usne na njene, "A mi tek počinjemo uvod."

Poljubac koji je usledio bio je daleko od prvog Sanjinog, nevinog. Ona je samo pokušala da ispita može li da ga šokira. I jeste ga šokirala, svojom inicijativom. No što je započela, moraće da odigra do kraja. Prva je počela. Prva ga poljubila, sada dok se gubi u izazivčkom potresu Bojanovih usana shvata strašnu istinu. Njena mladost je ništa spram njegovog iskustva.
Pustošio je poljubcem. Uzimao, uzimao, uzimao sve što je mogla da mu pruži, od prvog udaha, pa sve do ječanja u zavodljivoj igri usana.
Davao je. Želeo je da svu želju koju u tom trenutku osećao da pretoči i dočara joj na najevidentniji način.