Da te imam

27

-" Ko te iznervirao"

Stao je pored nje kada se zavrsi poluvrijeme, vidno je da je nesto iznerviralo...

-" Moji roditelji, rekli su mi da dodjem na rucak sjutra"

-" Pa?"

-" Mrzim da idem tamo, mrzim da ih slusam pokvare mi dan."

-" Matej dodji!"

Hoks se prodere, pre nego sto uspjem ista da kazem.  A ona me pogura kako inace to radi sa svim igracima. Nisam igrao utakmicu, dogovor je  izmedju trenera  da  ostanem na klupi da bih preksjutra igrao utakmicu. Plasili su se povreda, pa sam se slozio sa njim usputno sam zavrsio i fotografisanje za sponzore jedva uspjevajuci da ispratim kako igraju nasi.

Od kako sam se vratio u Barselonu od tada me apsolutno svaki dan neki haos saceka koji je tesko objasnjiv. Roditelji su se posvadjali, tata ne zeli da oprosti sve sto sam cuo tog dana, a majka mi se izvinjava zbog upada u stan koji je na neki nacin poremetio nas odnos.

***

-" Sofija hoces li mi reci sta se kog vraga desava!"

-" Kad kreces sjutra"

-" treba li da se zahvalim sto mi se cura javila na telefon?!"

Mislim da mi je oblak iznad glave od silne nervoze koju imam

-"Nisam ga cula, prestani da vices. Kad ides sjutra"

-" Zasto nisi dosla kod mene!?"

-" Jer je Hobs rekao da treneri idu sa njim, odvezao me kuci posle sastanka! Sta sam trebala da mu kazem. Da me vozi kod tebe?"

-"Ne, mogla si doci kod mene! Ne odbacuj me kao da sam ja zadovoljan sa ovim sto se dogadja"
 
-" Zvacu te kasnije"

Prekinula mi je poziv samo tako, a ja zavrljacim telefon koji na svu srecu padne na krevet. Disem duboko u pokusaju da se smirim jer sta god da uradim izazvace velike posledice radi kojih cu se kajati.

Spakovao sam par stvari, popio sok i dugo sjedeo i mraku da bih se smirio.  Krenuo sam ka aerodromu  da se sastanem sa ostalim momcim.

Ona nije mogla da spava, htela je da razbistri misli i vise nego jasno je da je u tim mislima on ispravan. Tog jutra kad je dosla njegova majka bila je svjesna da je on nece pustiti tek tako, ali misli o time kako ce reagovati njeni roditelji su je plasile.

Kada ga je pozvala  on joj se nije javljao, a nije zeljela da mu snima glasovnu poruku. Danas ce reciti najvecu misteriju! Kako god ko reagovao reci ce svojim najblizina... neminogno je da ce kad tad doci do ljudi jer sve je teze praviti se lud pired njega.

-" Ja sam stigla"

Makla je torbu sa svojoh ramena i poudravila se sa porodicom, nije joj se javljao ni danas ceo dan...

-"  Jesi gladna spremila sam pitu koju volis"

-" Pozovi i Torresa"

Tata je dodao dok se ja ispravim stislajuci sake u svoje krilo

-" Nisam vise sa njim"

Ocu umalo polene voda koju je pije, dok majka spusta sudje sokirano ka meni.

-"Kako nisi kceri draga"

-" Fino majko, nisam... Nisam sa Torresom"

-" ti ne razmisljas o djeci i porodici? Ostaces sama? Sad sa tim koljenom ne mozes ni da treniras koja je tvoja svrha u zivotu"

-" Pozovete me kuci samo da mi drzite kritike o mom zivotu? Djelujem li srecno sto ne mogu da igram fudbal? Ni najmanje!"

-" zasto ne razmisljas o porodici!?"

Otac drekne preko stola dok se ja ne pokolebam!

-"  U zivotu kcerki  nije najvaznije da vama dovedu  unuke!"

-" Ti nemas cak ni covjeka za sebe, tvoja mladja sestra je zavrsila skolu! Sad ima momka, brine o roditeljima. Ti? Nadji sebi nekog normalnog"

-" Nasla sam, mozda vama nije normalan ali meni jeste! U vezi sam"

-" ko je sine?"

Majka mi pridje a ja bez razmisljanja naravno priznan ono sto jeste!

-" Matej Alvarez"