Peto poglavlje

2 1 0
                                    

Od kada se Ren vratio iz bitke Ivan je stalno bio u njegovoj sobi i čekao da se on probudi. Posle tri dana u ponedeljak tačno u popodne Ivan je primetio da se njegov brat počeo buditi. I počeo da viče:Black, Tereza, i Era. Doći ću brzo u Renovu sobu.
Njih četvoro su bili srećni što se Ren probudio. Ren je pokušao da se digne, ali rana je počela da ga boli. Ivan ga je zagrlio.
-Tako si me zabrinuo.Nemoj da to više nikada  da uradiš. Kako se osećaš?-upitao ga je Ivan.
-Osećam da me mnogo boli rana. Znam da se borio sa našim ujakom i da me povredio. I da sam bio u nesvesti.Ko je pobedio u bitki?-upitao ih je Ren.
-Naše kraljevstvo je pobedilo u bitki. I kralj nam rekao da ti kažemo da ti je naredio da ostaneš kući dok ne oporaviš.Rene mogao si da pogineš. Ti si kriv što se ne čuvaš. -rekao mu je Ivan.
-Upravu si za sve što kažeš. Aj mnogo me boli rana. -rekao mu je Ren  počevši da je jauče.
-Daj to pogledam.-reče mu Tereza.
-Nije ništa strašno.Rana samo zarasta. Treba će dva meseca da zaraste rana.-rekla mu je Tereza.

Junaci u surovom svijetuOnde histórias criam vida. Descubra agora