II POGLAVLJE

511 23 0
                                    

Daria

Nakon još jedne polubesane noći, zahvaljujući trileru sa elementima horora koji mi je zapao prošle nedelje, te sam par puta ustajala da proverim vrata i prozore po stanu, ustajem jedva spremna za novi ponedeljak, da čujem koji su mi izbori ovog puta zapali. Ponedeljkom je sastanak na kojem se definišu zadaci i ciljevi za predstojeću nedelju. Rebeka ih definiše.

Međutim, na iznenađenje svih iz tima, sastanku se ovog ponedeljka pridružio i gospodin Ričard Džonson, direktor i vlasnik lično. Ne sluti na dobro, je naravno moja prva misao.

-„Dobro jutro svima,nadam se da ste se lepo odmorili za vikend i spremni ste za nove avanture."

Mhm, da baaaš. Odmorna, čila, vesela i ni malo paranoična. Moje misli nastavljaju dalje nekontrolisano da divljaju u pravcu otkrića razloga njegovog prisustva. Lakše bi i brže bilo da sam samo slušala šta je čovek imao da kaže, ali izgleda da je moja koncentracija još na nivou hrčka koji mota točak. Samim tim sam uspela da propustim njegov govor i prenem se iz misli kada čujem njegov glas.

-„Gospođice Hill?! Da li je to u redu?"

O,Bože šta ću sada? U bunilu sam kao da sam upravo sletela kroz dimnjak. Bezmalo verovatno tako i izgledam. Ali ono što mi još više privlači pažnju je kako Rebeka izgleda, jer je crvena toliko da izgleda kao da će pući svakog trenutka. Na njenom je licu ispisan bes i zavist. Zavist? Usmerena ka meni? Zašto bi pobogu ona meni imala da zavidi?!

-„Oprostite?" Kažem posramljeno pokušavajući da se priberem, smislim opravdanje za svoju mentalnu neprisutnost i način da saznam o čemu se dođavola ovde radi?

- „Nadam se da će Vaša pažnja biti u boljoj formi ako prihvatite ovaj predlog gospođice Hill!" reče Ričard zajedljivim tonom.

-„Samo me je na tren prekinuo email sa naznakom „hitno",ali se ispostavilo da i nije toliko bilo, izvinjavam se, imate moju punu pažnju!" Sranje, nadam se da nisam još više uprskala.

-„Pitao sam se da li bi Vi mogli biti dobar izbor za istraživanje španske obale, a s' obziorom da sam čitao dosta recenzija na Vašem blogu verujem da bi to i te kako umeli da predstavite tako da svako poželi da bude na tom „rajskom" mestu."

-„Oh,hvala Vam. Zaista sam zatečena...ali kada kažete „istraživanje španske obale", je li reč o nekom novom romanu?"

-„Pa, jedino ako sami ne napišete jedan dok ste tamo!" Reče Ričard smejući se.

-„Nisam sigurna da sam Vas najbolje razumela?!" pitam krajnje sramežljivo jer se bojim da moj hrčak i dalje mota i da mi je nešto jako bitno ovde promaklo.

-„Sada ću objasniti!" reče Ričard odlučno, a meni je pao kamen sa leđa, jer nije moj propust. Usredotoči se sada Daria, govorim sebi i stavljam se u mod apsolutne koncentracije.

-„U svetlu sve češćih akvizicija i različitih poslovnih sporazuma...došli smo i mi do nove ideje za saradnju i proširenje posla. Došlo je do dogovora da se kroz naš časopis vrši reklama i prodaja aranžmana za Španiju, gde imaju jednu od svojih vila za smeštaj. Ispostavilo se da većinu Britanaca privlači španska obala. A Vaš zadatak, gospođice Hill, će biti da svojim pisanjem taj broj interesenata udvostručite, minimum. Kako biste što imali kompletan uvid u područje i istražili sve lepote koje ima da ponudi bićete tamo mesec dana! Put i boravak u navedenoj vili su Vam naravno pokriveni. Uz to, možete povesti i svoju plus jedan osobu. Ovo istraživanje je zaista važno i trebalo je da ga obavimo Rebeka i kasnije bih se i ja pridružio, ali iz nekih ličnih razloga to neće biti moguće. U svakom slučaju boravak je plaćen i predviđen za dve osobe, pa ako će Vam biti lakše da lutate u društvu, samo izvolite. Šta god...samo doneste priču koja će kupiti, ovo je jako važno! Je li to u redu? Mislite da ćete moći?"

Srce mi lupa ubrzano, crvena sam i zbunjena, ne znam šta da kažem. Ali mi se vraća prekor s početka na moju koncentraciju pa kako ne bih ponovo pokvarila utisak uzbuđeno kažem - „Naravno,možete računati na to!"

-„Odlično! Krećete narednog ponedeljka. Rebeka će Vam preneti sve detalje. Srećan put na Costa Bravu, gospođice Hill!"

Sa tim rečima je napustio sastanak, a ja sam ostala zureći u tačku na zidu prekoputa raširenih usta.

NesporazumTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang