Nesporazum

Epilog

     Nedelju dana kasnije knjiga je izašla iz štampe. Nisam uspela da sakrijem uzbuđenje. Bilo je na nivou deteta. Dante je sve to iznosio dostojanstveno i prikriveno, mirno. U prethodnih par dana uspela sam da ga ubedim da Ričardu pruži šansu da mu bude blizu i prihvati njegovo prijateljstvo. Ričard i ja smo razgovarali i on je kako sam i očekivala vest o mojoj odluci da ostanem sa profesionalne strane primio kao lošu, ali sa lične je bio i više nego zadovoljan. Lako smo našli kompromis. Ja sam se vratila svom starom poslu, čitati i pisati blogove mogu odakle god...a želela sam da budem ovde. Tako sam uspela da sačuvam svoj posao i bila sam više nego zadovljna.

Očekivali smo da Ričard stigne svakog trenutka sedeći u bašti. I konačno se pojavio. Sa primerkom knjige u ruci i još par njih u paketu. Osećaj je bio nestvaran. Bila sam tako ponosna. Ričard je bojažljivo pružio ruku ka Danteu u znak pozdrava, ni sam ne verujući da je konačno ovde. Dante je gledao u njegovu ruku držeći svoje ruke u džepovima i postajalo je nelagodno, ali je onda nenadno raširio ruke i primio ga u zagrljaj tapšući ga po ramenu. „Hvala ti", tiho je izgovorio. I sigurna sam da sam videla suze u očima velikog strašnog gospodina Ričarda...

Svaka reč posle ovoga bila bi suvišna, kako bi izbegli neprijatnu tišinu dok se obojici slegnu osećanja potakla sam ih na nova. Zamahala sam knjigom ka Danteu.

-„ Gopodine, da li mogu dobiti Vaš autogram na prvom primerku knjige?" , smejala sam se prilazeći mu i davajući mu knjigu u ruke i olovku. Pogledao je knjigu i nije skrivao ponos u svojim očima.

-„Naravno, sa zadovljstvom...", otvarao je prvu stranu gledajući u mene sa osmehom. Zapisao je još nešto i vratio mi je.

-„Nadam se da ćete uživati u njoj", namignuo mi je i poveo Ričarda ka kući.

Sačekala sam malo da odmaknu,a onda radoznalo otvorila knjigu da pogledam.

Pisalo je kratko: „Volim te...Dante."