Srce zveri II

Peto poglavlje - Amanet

Miško

Već je bila zora kada smo Jasmina i ja ušli kod Dragana. Inače je to zabranjeno, ali ja kod sebe uvek imam sredstvo za ubeđivanje pa smo i to rešili.

Dragan je ležao na krevetu, i dalje u istom stanju. Ruke su mu bile postavljene pored tela a oko njega je bilo milion cevčica i medicinskih aparata. Uhvatio sam samog sebe kako posmatram njegovu srčanu radnju, linija koja je prikazivala otkucaje srca je ravnomerno krivudala i to je jedino što me tešilo.

Budi dobro molim te...

Jasmina je sela na stolicu kraj njega i uzela ga za ruku. Premestio sam svoj pogled na njihove ruke i posmatrao kako mu nežno miluje šaku.
,,Hladne su ti ruke. One nikada nisu hladne, uvek su tople i nežne..." pričala je Draganu, a ja sam ćutke stajao pokušavajući da je ne podsećam na svoje prisustvo.
,,Otvori okice ljubavi, molim te. Trebaš mi, nama. Šta ćemo Vule i ja bez tate? Šta će tvoja majka bez tebe?"

Au jebote!

Kada je spomenula njegovu majku setio sam se da me ona nije pozvala nijednom noćas, verovatno ni ne zna šta se dogodilo. Ponovo sam pogledao u Jasminu, izgledala je pribranije, kao da je smiruje to što je pored Dragana.

Odlučio sam da je ostavim samu sa njim na sat vremena dok odem do njihove kuće. Moram da prestrojim obezbeđenje, trebaju mi ljudi u bolnici. Seo sam u auto i krenuo. Za vreme vožnje sam razmišljao o sve što se izdešavalo u zadnjih nekoliko sati a najviše me je brinulo ono što mi je Jasmina rekla da je njen bivši verenik pucao u Dragana.

Koske ću mu polomiti samo da ga dohvatim...

Bio sam besan, ali sam morao da se smirim jer je sada sve na meni. Brzo sam stigao na imanje i kada sam ugasio motor automobila zastala mi je knedla u grlu.

Treba reći Biljani šta se dogodilo

Duboko sam udahnuo i izašao iz auta. Rekao sam Makiju da mi okupi ljude, a ja sam ušao u kuću. Polako sam se popeo na sprat i pokucao na vrata Biljine sobe. Spavao sam ovde više puta, znam kuću kao svoj džep. Otvorila mi je vrata sva pospana i zabrinuta što me vidi ovako rano. Bila je u bade mantilu i trljala je oči, a kosa iste smeđe nijanse kao i Draganova je neuredno padala po ramenima.
,,Miško? Je li se nešto dogodilo?" pitala me zabrinuto. Pogledao sam preko njenog ramena da se uverim da Vukašin nije u blizini.
,,Da..." kažem i progutam pljuvačku, a ona raširi njene sivo-plave oči.
,,Šta?" pita me a u glasu joj se nazire panika.
,,Pucali su na Dragana, ali je preživeo." kažem brzo a njoj se zenice rašire i oči momentalno zasuze. Nikada u životu nisam čuo tako mučan zvuk kao njen krik kada je počela da plače.

Stavila je šaku preko usta i jecala i tada se nikotkud pojavila njihova kućna pomoćnica Ana.
,,Šta se desilo?" pita tiho.
,,Moj sin..." Biljana je skliznula niz zid dok je plakala a ja sam je zadržao i uspravio je.
,,Dragan je ranjen." pokašao sam da budem što pribraniji.
,,Je li dobro?" Ana je prebledela.
,,Stavili su ga u indukovanu komu." tek tada su obe počele da plaču.

Pustio sam ih 20 minuta da se srede a onda sam presekao njihovo kukanje jer sada svi moramo da budem jaki i pribrani ma koliko to bilo teško.
,,Dragan će biti dobro!" rekao sam malo glasnije a njih dve su stale sa cviljenjem i pogledale me ,,Morate da se smirite i pomognete mi!"
,,Kako?" Ana se prva sabrala što je i bilo očekivano.
,,Prvo, spakujete mi stvari za Jasminu, nešto u čemu će joj biti komforno jer ne verujem da će se mrdnuti iz bolnice dok se Dragan ne probudi. Drugo, Vukašinu o ovome ni reči. Biljana, morate da se smirite i sakrijete od deteta ovo kako znate i umete. Ja ću voditi posao dok se Dragan ne oporavi i zato mi molim vas pomozite jer ne mogu sve sam! Još i pre nego što je dobio sina, Dragan mi je ostavio svoju porodicu u amanet..." rekao sam iznervirano a one su me samo gledale. Pogledale su se međusobno još jedno, a onda obe krenule na izvršenje zadataka. 

Ja sam otišao u dvorište gde me je čekalo kompletno obezbeđenje i tada sam započeo svoj govor. Dvadesetak ljudi sam poslao u bolnicu da čuvaju Dragana a ostale sam sam rasporedio po imanju. Kada sam završio sve otišao sam nazad u bolnicu. Naši ljudi su već bili tamo diskretno raspoređeni po celom spratu.

Ušao sam kod Dragana u sobu. Njegovo stanje je bilo nepromenjeno a Jasmina je sedela pa dvosedu pored i grlila neku crnu tkaninu. Prišao sam joj i spustio torbu sa stvarima kraj nje. Nije je ni pogledala, samo je gledala u taj crni materijal u njenim rukama za koji sam tada primetio da je sako. Primerio sam mrlje po njemu i shvatio da je Draganov.
,,Doneo sam ti stvari da se presvučeš, imaš unutra i doručak." rekao sam i seo pored Dragana.
,,Neću da jedem..." rekla je i uzela plastičnu kesicu koja je bila kraj nje. Pogledao sam i video njen sadržaj. Draganov zlatni lanac sa krstićem, njegov sat, burma i prsten koji nosi kao šef mafije.

Naterao sam je da ode i sredi se malo, čak sam uspeo da je nagovorim i da pojede nešto. Više je mrvila nego što je jela ali sam ipak bio zadovoljan. Nakon toga se odmah vratila u sobu kod Dragana. Ja nisam želeo da idem sa njom, mislim da joj je prijatnije kada je sama sa njim. Samo sam je gledao kroz staklo, nešto mu je pričala i ljubila mu šaku ne skidajući pogled sa njega.
______________________________________

Juče nije bilo poglavlja jer sam imala neizbežne obaveze, izvinjavam se zbog toga.🥺💙

Pišite mi utiske i hvala na čitanju!💙🥰