Ja i moj mlađi brat vraćali smo se kući sa livade. Ja i on smo celi dan kosili travu, a celi dan je bilo vruće da nisi mogao izdržati. Moje ime je Dragan, a ime mog mlađeg brata je Slavko. Kad smo krenuli kući, a put koji je vodi kući vodio je kroz šumu. Bilo je sparno i vruće veče, dok smo hodali upitao sam svog brata - "Hoćeš li više ubrzati korak?" "Da, hoću"- odgovorio i nastavio šutjeti. Prošli smo oko stotinjak metara i začuli smo neke čudne zvukove. On je mene pogledao i pokazao prstom da nastavimo dalje. Nakon nekog vremena smo došli do raskršća koje se nalazilo u šumi, a to je bilo zapravo jaruga u obliku raskršća. A za tu jarugu se svašta pričalo. Neki su pričali da u toj jarugu se svašta može videti u gluvo doba, a drugi govore da se neki pijanac vraćao iz susjednog sela i išao ovim putem u naše selo. Bio je toliko pijan da nije znao što mu je ispod nogu, a osim toga što je bio pijan i nije mogao da normalno govori. On je na samoj raskrsnici u toj jaruzi vidio lepu djevojku koja je bila odevena u belu venčanicu, a progovori - "Gde je tvoj mladoženja?" - to je on njoj govorio uz zamuckivanje. Ona se na to nasmije, a njen smijeh je odavanja velom jarugom i reče - "Mladoženja me ostavio i ubio sve dobro u meni. Svi vi muški ste isti nimalo ne znate da ceniti ono što imate." A ona je počela da menja oblik iz predivne djevojke u nešto zastrašujuće. I uzjahala ga i grebala po licu i celom telu. Odgurnulo sam je od sebe i prenio trčati dokle su me noge nosile. A moj brat me pratio u stopu, a nakon nekom vremena uspeli smo izaći iz te proklete jaruge. Došli smo na pola puta do naše kuće, a onda se čulo ponovo ono dozivanje. Onda smo se počeli brže trčati i otvorili dvorišna vrata i zakupila su. Na brzinu smo otvorili ulazna vrata i uletjeli smo u kuću, a potom i zaključali vrata. Brzo smo legli u svoje krevete. Kada smo se ujutru probudili majka me pitala - "zašto ste lupali s vratima u gluvo doba?" "U onoj jarugu smo videli neku djevojku u beloj venčanici, a ona je izgrebala brza po telu" - reka je mlađi brat. "Ipak je istina ono što se priča po selu"- majka je to rekla i pritom se trudila mrmljati da ju ne razumemo. Ja sam je čuo i upitao - "majko, šta se to po selu priča?" "Priča se da tamo gde ste vidjeli onu devojku u beloj venčanici da se ona na tom mestu ubijena. Ne zna se tko ju je ubio." - ona završi i nastavim - " ta djevojka u beloj venčanici je spominjala da ju je mladoženja ostavio i da li je to točno?" "Da, sine moj." - rekla, dok je bila pored šporeta i kuvala nešto za pojesti. "A zbog čega ju je ostavio?" - pitao sam, jer sam bio znatiželjan. "Taj moj ju je ostavio, jer je saznao da se njezina majka bavi veštičarenjem." - rekala je dok je mešala juvu na šporetu. "Šta pod time majko misliš da se bavila veštičarenjem?" - upitao sam majku, dok mlađi brat je vrlo vreme slušao. "Pod vrštičarenje ti se smatra korištenje crne magije sa se nanese nekome zlo"- odgovorila mi je na pitanje i pitala - " Jeste li gladni?" "Da, gladni smo" - to smo rekli obadvojica u isto vreme i pritom smo probudili oca koji je duže dremao nego obično. Prošlo je neko vreme od tog događaja i ponovo se to dogodilo mom komšiji. Celu noć su se čulo njegovo zapomaganje. Svi smo bili u krevetu i čekali jutro. Kada se razdanilo išli smo potražiti našeg komšiju Milorada, jer se nije vratio kući.
