Srce zveri II

Osmo poglavlje - Vadi me odavde

Jasmina

Moje oči, moje lepe plave oči, ponovo me gledaju... Kada nam je doktor saopštio da se Dragan probudio i da je dobro, moje srce kao da je ponovo zakucalo.

Bila sam strpljiva tek toliko da sačekam da doktori i sestre izađu iz njegove sobe, a onda sam uletela unutra kao furija. Miško je u stopu išao za mnom, on je za ovih četiri dana bio taj koji je bio pribran i odgovoran. Potrudio se da ostane smiren i neizmerno sam mu zahvalana zbog toga, ali sam videla da je plakao jednom. Toliko tiho i nepirmetno, brisao je suze i pre nego što su uspevale da poteku niz njegove obraze. Dragan i on su kao braća, vole se kao da ih je ista majka rodila čak i ako nisu ni u kakvom krvnom srodstvu.

Čim sam ušla unutra suze su mi potekle. Dragan je budan, izgleda iscrpljeno i kao da će zaspati svakog trena ali je budan. Prišla sam mu a, njehov slabašni pogled se momentalno zalepio za mene. Ugao njegove usne se izvio u mali osmeh što je dovelo do toga da se ja široko osmehnem.

Hvala ti bože!

Bog je uslišio moje molitve i vratio mi ono na šta polažem puno pravo. Da, dovoljno sam luda i posesivna da mogu reći da posedujem ovog čoveka i da je on moja privatna svojina od dana kada smo se upoznali.

,,Plavooki moj..." kažem tiho i poljubim ga u čelo a on ispusti tih izdah.
,,Moj Cvetić..." mislila sam da je previše slab i da govori, ali izgleda da me je lisac izigrao. Podigao je glavu i vešto je ščepao moje usne svojim, baš kao predator. U odnosu na naše normalne, ovaj poljabac je bio mlitav. Prisetila sam se trenutka kada smo se prvi put poljubili. Ja sam plakala, a on me je kao prava uvlakuša tešio, a onda me poljubio na kvarno.

Na trenutak se odvojio od mene i pogledao u Miška. Ja sam zaboravila da je on tu...

Blam....

Zacrvenela sam se od stida, ali je zato Dragan bio potpuno opušten.
,,Šta gledaš? Kao da nikad nisi video dvoje koji se ljube." Dragan mu je dobacio promuklo a ovaj je odmahnuo glavom.
,,Ljigavi ste, odoh da ne bi bio prisutan dok praviš drugo dete, da izvine snajka..." rekao je i izašao iz sobe sa rukama u džepovima, a Dragan mu je pokazao srednji prst sa rukom koju je jedva podigao.

***

,,Kako je Vule? Niste mu valjda rekli?" Dragan me pita pomalo uplašeno.
,,Nismo, on misli da smo na poslovnom putu..." uzela sam Draganovu ruku u svoju i izljubila njegovu šaku. On me blago stegao, nema snage za više.
,,Umoran sam..." izdahne isfrustrirano. Mrzi kad mora da leži, on je čovek koji bi non-stop radio nešto.
,,Znam, ali ne smeš da ustaješ." pripretim mu prstom a on me gleda zabavljeno.
,,Dobro..."

Sedela sam kraj njega neko vreme a onda je on zaspao, a ja sam izašla napolje. Sela sam na stolicu u čekaonici i pozvala Bilju.
,,Mama!" Vukašin se javi na njen telefon.
,,Kako si ljubavi?" pitam ga veselo, sada ne moram da glumim da sam dobro.
,,Nedostajete mi..." mislim da je bio na ivici da zaplače.
,,I ti nama ljubavi, ali ne brini, uskoro se vraćamo." slagala sam, nisam znala kada ćemo ga videti.
,,Gde je tata?"
,,Tata spava, radi naporno i umoran je." još jedna laž.
,,Dobro, reci mu da mi mnogo nedostaje..." kaže tužnim tonom, a meni se srce stegne.
,,Hoću srećo, daj baki telefon." odmah me je poslušao i par sekundi kasnije sam začula Biljanin glas.
,,Jasmina?" glas joj drhti.
,,Probudio se i dobro je!" obavestim je srećno.
,,Stvarno? Sve je u redu?" srećna je ali tračak strepnje se i dalje čuje u njenom glasu.
,,Da, sve je u redu."
,,Kada se vraćate kući?"
,,Ne znam..." odgovorim iskreno i brzo završimo razgovor.

Miško

Moj drug, brat i kum se probudio, skoro sam počeo da skačem po bolnici od sreće čak i ako sam zadržao ledenu facu. On se tek rasvestio, a već je stigo da se žvalavi sa ženom.

Vratio sam se kod njega nakon par sati, znam da je spavao u međuvremenu što se i videlo, bio je malo odmorniji.
,,Kako si?" uletim kod njega i sobu sa kezom, a on napravi gadljivu facu.
,,Ma top! Izbušen sam, ošamućen i ne hrane me!" odmah krene da se žali.
,,Hrane te, ali ne toliko koliko ti hoćeš jer si izbušen, prosto." podjebavam ga a on napravi podrugljivu facu.
,,Ne seri nego me vadi odavde kako znaš i umeš." glas mu je molećiv što je retka pojava.
,,Ne mogu da te vadim iz bolnice čoveče boži, moraš malo da se oporaviš prvo..."

Obično sam ja taj sa ludim idejama...

,,Miško..."
,,Molim?" pogledam ga.
,,Šta se desilo nakon što su me izrešetali? Kaži mi sve, kako si saznao, šta se dešavalo, sve..."

Uzdahnuo sam i započeo priču.
,,Bio sam na obali i preuzeo pošiljku, moram da ti kažem da si dobio pozamašan poklon od Bradonje. Završio sam to malo posle ponoći i seo u auto. Krenuo sam za Beograd i upalio telefon, a imao sam šta i da vidim. 38 propustenih poziva, svi živi su me zvali samo ti ne. Noge su mi se odsekle, niko od naših mi se nije javljao, jedva sam dobio momka koji vas je vozio to veče. On mi je sve rekao i doleteo sam u bolnicu. Jasmina se raspadala u čekaonici dok su te operisali. Bila je sama, uplakana i uplašena. Operacija je prošla dobro i stavili su te u vestačku komu, četiri dana si nas držao kao na iglama. I hvala kurcu, danas si se probudio." ispričam mu u najkraćim crtama a on me gleda sa punom pažnjom.
,,Ko je pucao?" konačno me pita a ja uzdahnem ponovo.
,,Luka..." kažem oprezno a on se namršti.
,,Koji bre Luka?"
,,Jasminin bivši verenik." kažem brzo a on me fiksira pogledom. Izraz lica mu je potpuno hladan, ukočen, ništa ne govori niti se pomera.

Leteće glave...

Kažem sam sebi jer znam ovu njegovu reakciju. Bukvalno razmišlja na koji način će ga ubiti i koliko će prokletnik patiti što je udario na vrh balkanskog podzemlja.