Izgubljena sloboda

Nada

Beogradska policija je bila bez pomaka  u slučaju silovanja maloletne devojke. Stefan Katić, sin čuvenog sudije Višeg osnovnog suda je nestao. Nisu ni sumnjali da ga je otac sklonio nedge, ali su zato bili na tragu drugom optuženom, Vladi Stojinoviću.  Pobegao je kod rodbine u Suboticu i tamo se krio neko vreme, međutim neko od rođaka ga je prijavio jer je saznao za gnusni zločin koji je učinio. Vlada je opet bežao i na kraju su ga nahvatali u napuštenoj kući i priveli u Beograd. Odbijao je da prizna zločin, međutim kada su ga inspektori stisnuli i rekli mu kako je navodno Stefan uhvaćen on se pokolebao. Za dlaku je falilo da im prizna sve, ali u zadnjem trenutku je rešio da se brani ćutanjem i zatražio je advokata.  Advokata je naravno poslao Stefanov otac, Miomir koji je do tog trenutka bio sudija bez mrlje u karijeri.Zločin koji je njegov sin počinio će i od njega napraviti zločinca koji će na sve moguće načine pokušati da spase sina robije i time napravi od Slobode promiskuitetnu devojku bez imalo mozga koja je pristala na sve što se desilo te noći. Njihov plan je bio da Vlada pristane da odsluži neko vreme u zatvoru i veći deo krivice pripišu njemu. Isprva, Vlada je razmišljao i pristao. Ponudili su mu veliku novčanu nadoknadu, ali onda je proveo par noći u pritvoru i video je kako se ostali zatvorenici odnose prema silovateljima i onda je počeo da se nećka i odbija. Razgovarao je sa advokatom i rekao mu je da dogovor otpada, da ako će on odgovarati za silovanje, mora i Stefan. Dva dana kasnije, Vlada je pronađen u kupatilu slomljenog vrata. Sve je iscenirano da izgleda kao nesreća, ali svi su znali da to nije bila nesreća. Lelin otac Milan je obavešten o  smrti osumnjičenog i rešio je da prećute tu činjenicu Slobodi. To što je on mrtav neće joj doneti mir, jednu vrstu miru bi joj jedino donelo da i Stefan bude iza rešetaka, ali kako se već raspitivao, mnoge su veze povučene da bi Stefan ostao sakriven i nimalo nije sumnjao da je njegov otac povukao te veze. Sloboda je nakon saznanja da je trudna dobila neki privid staloženosti i pomirenosti sa sudbinom. Zadnju godinu gimnazije je upisala vanredno i fokusirala se na učenje. Niko od njih nije dozvoljavalo da je bilo ta potrese tada sem onih neminovnih stvari. Morala je da se pojavi na suđenju povodom njenog nasledstva jer su Svetislav i Marina prinudno iseljeni iz njene kuće, a njena baba Desa je smeštena u dom za stara lica.Sloboda je taj dan kada je čula da je njena bakica u domu za stara lica provela uplakana. Želela je da je dovede da budu zajedno, ali su je Dragan i Rada razuverili. Ona je imala dete na putu o kome je trebala da se brine, a Desa je sve starija i nemoćnija, dementna i ne progovara. Bila bi joj samo još obaveza više. Znala je ona da su u pravu ali nije mogla da ne razmišlja o njoj kojoj je život uzeo sve, a na kraju ni kraj svog života neće dočekati u svojoj kući. 

Suđenje koje se obavilo zbog nasledstva koje joj je deda ostavio je bilo mučno i strašno za Slobodu. Stric ju je gledao očima prepnim mržnje, a strina ju je psovala na sav glas. Sudija je više puta morao da je opominje da će je isterati iz sudnice.  Kada su na sudu izneli sve dokaze protiv Svetislava i Marine, advokat odbrane ih je branio time da navodno nisu znali za postojanje testamenta i kako su joj od bebe sve pružili, a ona im tako vraća. Tada je Sloboda pukla na njih i sve godine bola i besa su isplivale pred nepoznatim ljudima.

"Kako te nije sramota? Svega sam od deteta ostala željna! I ljubavi i dodira, zagrljaja i poljubaca! Tretirali ste me kao služavku i kao da vam sve to nije bilo dovoljno, smislili ste odvratan plan sa Stefanom! Samo sam htela da odem što dalje od svih vas, ni to mi niste dali!", već je ridala Sloboda.

"Gospođice, molim Vas smirite se", izgovorio je sudija.

"Ne mogu da se smirim gospodine. Njih dvoje", prstom je pokazala na Marinu i Svetislava, " su smislili kako da mi otmu sve! Nagovorili su njenog sina, a njegovog posinka da me siluje, da mi napravi dete da bi uspeli da me vežu za njih i time sebi osiguraju sve te proklete pare koje silno žele!", vrisnula je.

Sudija je potom zatražio pauzu i pozvao oba advokata. Od Slobodinog advokata je tražio objašnjenje kako se rasprava o zemljištu i imovini pretvorila u raspravu o telesnim povredama i silovanju. Od advokata odbrane je tražio da obuzda svoje klijente sa psovkama i pretnjama inače će im odrediti pritvor.  Sudski spor se razvukao sledeća tri meseca.  Prve pahulje snega tog decembra su najavljivale i kraj tog suđenja. Sloboda je konačno pobedila i dobila je natrag svoje nasledstvo, a Svetislav i Marina su dobili ogromnu novčanu kaznu koji su morali da isplate, zabranu prilaska i društveno korisni rad. Slobodin  trudnički stomak se nije poznavao do početka decembra i nije morala da strepi od njihovih pretnji njenom detetu, ali sada više nije mogla da krije stomak. Bljesak u Svetislavljevim očima kada je video maleni, zaobljeni stomačić nije donosio ništa dobro.  Na izlasku sudske jedinice u Šapcu, Svetislav i Marina su čekali Slobodu. Izašla je par minuta kasnije sa svojim voljenima nasmejana i puna elana.