Izgubljena sloboda

Ti me razumeš

U bolničkoj sobi, zatamnjenih prozora apartmana odeljenja hirurgije, ležao je osakaćeni Stefan Katić. U njegovoj sobi nalazile su se još četiri osobe. Tu mu je bila majka, uplakana i zabrinuta, namršteni očuh, tužna sestra i besni otac. Raspravljali su se između sebe, ko je kriv za to što mu se dogodilo.

"Vi nemate pameti! Zataškao sam sranje koje je napravio pre par godina i vidite kako je završio zbog novca koji čak i nije tvoj Svetislave! Da ste ostavili tu devojku na miru i dali joj njeno jebeno nasledstvo moj sin ne bi bio kastriran!", siktao je Miomir na Svetislava i Marinu.

"A tebe sad kao zanima tvoj sin? Više sam mu ja bio otac nego ti što si ga napravio!"; odgovorio je besno Svetislav.

"Vidim kako si mu bio otac, toliko da sam ugrozio karijeru da bi ga spasio od zatvora, a sad nakon ovoga što je ta tvoja devojčura uradila ću usrati ostatak svog života, jer za ovo što mu je napravila će debelo da mi plati!", rekao mu je Miomir.

"Mi moramo da smislimo šta ćemo dalje sa njom, Stefan će poludeti od bola kada sazna da ostao bez..bez svega..", uz suze je rekla Marina.

"Kako mislite šta ćete dalje sa njom? Ubijte je! Ubijte! Osakatila mi je brata za ceo život, mene je prebila, šta vi misilite da ću ja da čekam da zakon odradi svoje, ja nju hoću mrtvu! Kurva prokleta!", dreknula je Ana i time trgla Stefana. Zamumljao je nešto i potom ponovo utihnuo.

"Vas troje ste dovoljno napravili, sada ja preuzimam.Možda nisam bio otac kakvog su trebali dok su rasli, ali sada sam tu. Povućiću sve moguće veze da joj bude zagrantovan dobar provod u zatvoru, a kada napokon izađe iz njega, poželeće da je mrtva!", izgovorio je Miomir gledajući u svog sina.

Sve veze koje on bude povukao da zagorča Slobodi život neće mu pomoći. Ona će u zatvoru naučiti da vlada zakon jačeg i izboriće se za sebe vođena mržnjom i jednim obećanjem.

  Onog dana kada su saznali za zločin koji je Sloboda počinila, Rosići su slomljeni vratili kući. Pozvali su Dragana i Radu i dok je Rada naricala naglas, Dragan se uhvatio za grudi i pao pored stola. Još uvek pogubljeni od saznanja da će Sloboda završiti u zatvoru, jedva su odreagovali da pozovu hitnu. Dragan je taj dan imao infrakt, Rada je bila na ivici istog jer se nije smirivala i klela je Stefana, Svetislava, Anu. Sve njih je klela jer je njena devojčica, njena mučenica vođena bolom i besom pokušala da mu oduzme život. Nije znala šta joj je gore bilo, to što je traumatizovana par puta pokušala sebi da ouzme život ili sada to što je jedno biće koje ne bi mrava zgazilo pokušalo da ubije. Zaslužio jeste, ali zahvalila se Rada svim svetcima što Sloboda nije uspela u svom naumu. Nosila bi jednog gada na duši. U međuvremenu, Sloboda je u pritvoru ponovo ispitivana. Psihijatar je pričao sa njom i na kraju i advokat.Advokat koga ona nije želela. Kada je odvedena u kancelariju i kada joj je advokat pružio ruku i predstavio se kao Miljan Perović, Sloboda nije uzvratila pozdrav. Rekla mu je da ne želi advokata i da će odgovarati za svoj zločin. Stariji advokat je suzio oči i pogledao u mlađu koleginicu koja je stajala pored njega.

"Gospođice, prilično su se potrudili da Vam baš ja budem advokat. Čak me je i moja stažistkinja zamolila da baš ja budem Vaš branilac", pokazao je rukom na koleginicu.

"Moj slučaj je jasan. Ne kajem se za to što sam uradila, neka me osude, ne želim advokata i ne vidim razlog zašto bi Vaša stažistkinja molila da prihvatite moj slučaj. Slobodni ste!", prosiktala je Sloboda pogleda uperenog u pod.

"Gospođice, moje vreme je dragoceno. Iako sam pregledao Vaš slučaj i tu ima dovoljno dokaza da Vas osude, takođe ima i dovoljno olakšavajućih okolnosti da Vam kazna bude umanjena. Stoga, molim Vas uozbiljite se, podignite glavu i razgovarajmo!", odsečno je izgovorio advokat.

Sloboda je podigla pogled i mrtva hladna izgovorila da izađe napolje i da zove policajca da je vrate u ćeliju.Advokat je gubio strpljenje i okrenuo se ka svojoj koleginici.